Пише: Милош Лалатовић
Један од оних досадних дана кад се провлаче разне прославе, са истим пјесмама и то по више пута у току истог догађаја, све док људи не почну да гледају на сат и дувају у ваздух.
Одавно и све више се одмиче од нас доба дјеце деведесетих и осамдесетих, да, и ово је постало досадно, “дјеца осамдесетих и деведесестих“, када су Киндер јаја, кока кола у стакленој боци, пеперминт бомбони, ријетки филмови и серије на малобројним ТВ-каналима изгубиле дејство и готово их нема.
Од момента кад нам је свега хвалило, до дана кад нам је свега било доста, прошло је мало, ,,тек, пар година за нас“.
Не, људи, нијесмо се наситили, већ оно стечено криминалом, па и легалним пословима нијесмо умјели да трошимо, остали смо ,,сељачине“, али не у смислу људи који се баве пољопривредом, остали смо гладни и жедни, попут натписа на саркофагу неког фараона, који није батаљивао да једе и пије и све остале страсти упражњавао од данас до сјутра, али ништа.
Милош Лалатовић: Алан Тјуринг, једна од највећих енигми двадесетог вијека
Најважније је да псеудо-национализам и даље цвјета широм наших државица, народа и народности, и да забавља људе. Да, псеудо-национализам је добио и нову псеудо-забављачку функцију, забаву народа јефтиним промискуитетом, ко је са ким, зна се шта радио, алкохолом, масном храном и навијањем. Ова комбинација увијек успијева, сад се још на све то додало бијело, не месо, него прах и ствар је отишла у неповратни циркус, гдје је главни лик кловн убица, који има читаво гробље људи у дворишту своје наизглед скромне куће. Сусједи га весело поздрављају и он њих, и све тече у најбољем реду, али људи нестају.
Хвали само још да доведу неког хипер снажног момка који се опаметио и дозвао памети и сад се запослио као порно глумац, да гостује по разним ТВ емисијама и на подкастима, и уживо док траје расправа неко двоје ,,Мерилин Менсона“, он и водитељка обављају ,,посао“ са све камерама у пуном кадру.
Углавном, момак је на крају испао за примјер и сад ће свима да нам држи глупа јефтина предавања.
Политика, све више постаје секс, да баш тако, и од оних од којих смо очекивали и од других.
Што би рекла покојна Ведрана Рудан, ,,ево сад ћу рећи пи…, и сви ће тапшати и аплаудирати“, заиста, тако је и било. Ведрана, увијек је погађала срж, можда за неке вулгаран или већ какав начин, али за одређене нема другога, само разумију ријеч на п и на к.
Нећу да мрачим, али изгледа да се све, па и свјетска политика свела на п и на к или на к и п, па, како ко жели.
Довиђења људи.
