Пише: Гидеон Леви
Сви играју игру: Британија наводно уводи санкције, још десетак европских земаља се претвара да им се придружује, а Израел узвраћа мерама налик мишу који покушава да узврати ударац слону, да Британцима покаже где им је место. Сви су задовољни собом. Изградња насељеничких кућа на украденој палестинској земљи неће престати због потеза Британије, као ни крађа стоке, ма колико свет уживао у овим санкцијама.
Нова британска влада каже да се на Западној обали одвија етничко чишћење, чиме је постала прва западна земља која је то изговорила. То даје разлога за наду и представља морални чин. Браво за Британију, без икакве ироније. Али Британија је одлучила да казни само досељенике, чиме поставља опасан преседан. Тиме поручује да постоји разлика између Израела и досељеника. Да постоји држава и постоји окупација, постоје Израелци са једне стране и досељеници са друге.
Како је згодно правити такве разлике, баш као када се прави разлика између Бењамина Нетањахуа, човека рата, и опозиције, наводно посвећене миру. На тај начин, можда нико неће оптужити Британију за антисемитизам, осим Гидеона Сара, који се специјализовао за оптуживање света управо за то и за кажњавање у складу с тим.
Али насеља нису независан политички ентитет. Када је Европа увела санкције окупираном Кримском полуострву, увела је санкције и окупатору, Русији. Како можете казнити само досељенике, а да не уведете мере против оних који су покренули изградњу насеља, који их финансирају, бране и подржавају – односно против владе Израела?
Та насеља јесу Израел, и обратно. Зелена линија нестала је одавно и ниједна друга линија не раздваја Западну обалу од Израела, осим линије апартхејда. Сви смо ми Израелци и сви смо ми досељеници. Сви сносимо одговорност за оно што се чини у наше име.
Ако Британија сматра да се тамо одвија етничко чишћење, чији су неки елементи међу најтежим ратним злочинима и злочинима против човечности, каква је онда корист од кажњавања досељеника? Досељеници су споредни актери у тим страхотама и њихова је одговорност мања. Они су само непосредни извршиоци, војници који спроводе злочин.
Пројекат насељавања је подухват читавог Израела, његове владе и, заправо, целокупног система. Не постоји ниједно званично тело које у њему не учествује, непосредно или посредно, било деловањем или неделовањем, било с радошћу или равнодушношћу. Држава би требало да кажњава насилне досељенике, када би била правна држава; то није посао света. Свет би требало да казни оне који су одговорни за пројекат насељавања, јер израелска влада, као и свака друга влада, не може казнити саму себе.
Зато британска одлука да уведе санкције досељеницима међународној заједници пружа начин да избегне сопствену одговорност. Свет, који се често заварава веровањем да је Бењамин Нетањаху извор сваког зла, мора се такође сетити да Нетањаху није основао пројекат насељавања. Иза насеља стоји читав ционистички подухват, а заједно с њим и ционистички естаблишмент широм света.
Када је реч о делотворности, санкционисање досељеника неће имати никаквог значаја. Досељеници су далеко од светске културе, а националисти верују да Израелу свет није потребан. Никакве санкције против њих неће спречити екстремисте да несметано дивљају по украденој земљи.
Чак и санкције на увоз производа из насеља имају мали значај, јер само 2,3 одсто израелског извоза у Европу долази из насеља. У испостави Еш Кодеш индустрија је мржња, а не висока технологија; у Адеи Аду водећи производ је насиље, а не чери парадајз. Вино из насеља је укаљано, направљено од плодова гнева узгојеног на украденој земљи.
Израел није нарочито заинтересован за санкције уведене насељима. Ни досељенике оне превише не узнемиравају, и то с правом. Мање од једног дана након што су објављене, Цивилна администрација је у среду расправљала о изградњи 747 стамбених јединица на Западној обали. Најважније је да у Вестминстеру влада усхићење.
Извор: Haaretz
Превод: Луна Ђорђевић/Пешчаник
