Пише: Милорад Филиповић
Глобално загријавање дефинитивно неповољно утиче на морски екосистем Јадрана, јер уз све више температуре опада концентрација кисеоника у води, каже за РТЦГ директор Института за биологију мора Мирко Ђуровић. Објашњава да је јуче температура морске воде на метар дубине у Бококоторском заливу била 29, а на 10 метара дубине 27,5 степени Целзијуса. Загријавање доводи и тропске врсте у Јадранско море, попут рибе лава и плавог рака, каже Ђуровић и истиче да је изловљавање најбољи начин за сузбијање инвазивних врста.
Трагом информације коју нам је саопштио слушалац Радија Црне Горе из Будве. Питали смо директора Института за биологију мора, доктора Мирка Ђуровића, да ли је због екстремно високих температура на Јадрану забиљежен помор рибе.
„Ми немамо такву информацију. Ја вјерујем да би то прво до нас стигло, пошто имамо јако широку сарадњу како са црногорским рибарима, тако и са рибарима дуж јадранске, источне обале Јадранског мора. Али оно што је, нажалост, тачно јесте да је температура морске воде била изражено висока. Ове године ми имамо одређене сонде које мјере 24 сата кроз седам у Бокоторском заливу. Ето, могу да подијелим као информацију да је тренутно температура морске воде у Бокоторском заливу на 1 метар дубине 29 степени, што је јако забрињавајуће, зато што се при високим температурама и смањује концентрација кисеоника у води. А оно што је још, да кажем, израженије јесте да је чак на 10 метара дубине око 27,5“, оцијенио је Ђуровић.
Неповољни ефекти загријавања воде на биодиверзитет дефинитивно ће се појачати у наредном периоду, а то су још овог љета искусили узгајивачи шкољки у Бококоторском заливу.
„Нажалост, каменице јако су споро расле и малтене ове године чак и није било производње, тако да се све то одражава на цијели биљни и животињски свијет. Надамо се да ће у наредним данима температура мора да се спусти, да видимо колика ће штета уопште бити ако је буде. Али у сваком случају, промјене се, нажалост, дешавају споро, али кад крену у негативном смјеру, онда врло тешко можемо нешто да учинимо, барем кад је у питању температура морске воде“, појаснио је он.
Због све топлије воде у Јадрану присутне су и тропске, често инвазивне врсте које на овом подручју немају природног непријатеља попут рибе лав или плавог рака, које иначе могу бити прави кулинарски деликатеси. Прави начин да се адекватно обузда ширење те популације је да природа сама регулише. До тада, директор Института поручује да могу помоћи и црногорски рибари.
„Једини начин да се такве популације држе под контролом јесте интензиван излов“, поручио је Ђуровић.
Иначе, Институт за биологију мора, који је научноистраживачка јединица у оквиру Универзитета Црне Горе, у 2026. обиљежава 65 година постојања и рада.
Извор: РТЦГ
