Проф. др Велибор Спалевић са Биотехничког факултета Универзитета Црне Горе најбоље је рангирани истраживач према Индексу научне продуктивности – INPA за 2025. годину. Ипак, његов резултат није само податак на ранг-листи, већ повод за разговор о томе шта данас значи научна изврсност, како се она вреднује и, још важније, у каквом институционалном окружењу може дугорочно да се развија.
Професор Спалевић Универзитет Црне Горе види као институцију са великим људским, образовним и научним потенцијалом, чију посебну вриједност препознаје управо у појединцима и тимовима чији рад доноси резултате препознате и изван граница Црне Горе.
Појединачне успјехе треба претворити у трајну институционалну снагу
“Универзитет Црне Горе је институцију са великим људским, образовним и научним потенцијалом. Његова највећа снага су људи – прије свега студенти, а затим наставници, истраживачи и сарадници посвећени њиховом образовању и развоју. Посебну вриједност представљају појединци и тимови који својим знањем, иницијативом и међународном сарадњом остварују резултате препознате изван граница Црне Горе и повезују Универзитет са међународним академским простором”.
Проф. Спалевић највећи простор за унапређење види у претварању појединачних иницијатива и успјеха у трајну институционалну снагу.
“То подразумијева јасне и једнаке критеријуме, поуздане процедуре и академски амбијент у којем људи могу слободно развијати идеје, сарађивати и преузимати одговорност. Остварени резултати треба да буду основа за нове пројекте, развој младих истраживача и јачање организационих јединица, а не да остану изоловани успјеси. Универзитет истински напредује када препознаје људе који носе његове резултате и омогућава им да слободно и одговорно дјелују у корист студената, институције и друштва”, истакао је он.
Спалевић сматра да би у наредних пет година Универзитет требало да стратешка опредјељења преточи у мањи број јасно дефинисаних приоритета, са мјерљивим циљевима, роковима и јавно провјерљивим резултатима.
“Први приоритет мора бити квалитет наставе. То подразумијева редовно осавремењавање студијских програма, снажније повезивање наставе са научним истраживањима и потребама друштва, унапређење лабораторијских и дигиталних капацитета и активније укључивање студената у истраживачки рад. Други приоритет треба да буде изградња стабилног истраживачког система, заснованог на предвидивом и конкурентном финансирању, савременој инфраструктури, стручној подршци припреми и реализацији пројеката и системском менторству младих истраживача. Научна изврсност мора се препознавати према јасним, стабилним и међународно упоредивим критеријумима, уз уважавање посебности различитих научних области. Трећи приоритет јесте снажнија међународна интеграција Универзитета. Она се гради дугорочно – квалитетним публикацијама, континуираним учешћем у међународним пројектима, мобилношћу наставника и студената, заједничким програмима и трајним партнерствима са угледним институцијама. Појединачни међународни резултати не би смјели остати изоловани успјеси, већ их треба укључити у развој истраживачких тимова, студијских програма и институционалног угледа Универзитета”.
Ишчезава једини глечер на Балкану, небрига према природи долази на наплату
INPA треба да има снажнију улогу у развоју науке
Говорећи о INPA индексу, указао је на потребу да се његови резултати користе шире од самог рангирања и ставе у функцију развоја науке и истраживача.
“INPA индекс уведен је у пилот-фази за вредновање научне продуктивности за 2024. годину, а подаци су обрађени и за 2025. годину. Иако је модел представљен веома амбициозно, у оба циклуса изостало је довољно јасно објашњење сврхе рангирања, начина коришћења резултата и конкретних мјера које би требало да проистекну из њих. Због тога INPA још није јасно показао да је прерастао оквире интерне ранг-листе и постао дјелотворан инструмент подстицања научне изврсности. INPA може бити користан као помоћни инструмент, али самостално нема довољну евалуативну вриједност. Његове резултате потребно је укрштати са подацима из међународно признатих база Web of Science and Scopus, показатељима цитираности нормализованим према научној области, релевантношћу публикација, доприносом аутора, учешћем у међународним пројектима и квалитативном стручном процјеном. Неопходно је уважити и разлике међу дисциплинама и фазама истраживачке каријере. Без такве триангулације сваки интерни индекс може пружити само парцијалну, а понекад и искривљену слику научног учинка”, истакао је Спалевић.
Професор оцјењује да вјеродостојност модела не смије зависити од тога ко је одређене године рангиран високо или ниско, већ од транспарентности методологије, провјерљивости података и начина коришћења резултата.
“Ранг-листа не смије бити сама себи сврха нити само средство институционалне промоције. Њени резултати треба да послуже за обликовање мјера које истраживачима отварају више простора за слободан научни рад, развој нових идеја и снажнију међународну сарадњу. Зато би у наредном периоду методологију, провјеру података и институционалну примјену INPA индекса требало развијати транспарентније и уз активно учешће истраживачке заједнице. Индекси и методологије долазе и пролазе, али међународно провјерљиви резултати и дугорочни допринос црногорских истраживача остају трајна основа вјеродостојног вредновања. Зато ниједан пласман на INPA ранг-листи не би требало сматрати значајнијим од дугорочне међународне потврде научног рада”.
Извор: УЦГ
