Кријумчарење дивљих птица у Црној Гори и даље је актуелно. Они који се баве тим нелегалним послом највише су, сазнајемо, фокусирани на шљуку, која се преко Албаније даље доминантно пребацује у Италију. Из Управе полиције, која је почетком године формирала Групу за сузбијање еколошког криминала, кажу да нису забиљежили кријумчарење дивљих птица, док из Управе царине кажу да су за десет година заплијенили 84 јединке. Из Центра за истраживање и проучавање птица (ЦЗИП) поручују да је неопходно јачати капацитете надлежних органа како би могли да се изборе са кријумчарима.
„Шверцују се као што се шверцују наркотици. У замрзивачима се пребацују преко граничних прелаза како би се сачувао квалитет.“
Овим ријечима дугогодишњи ловац, са којим смо разговарали, описује како изгледа кријумчарење птица. Кријумчари су, каже, данас највише фокусирани на шљуку.
„Сад се она продаје по три и по-четири еура по комаду. Иде преко граничних прелаза, а 90 % иде према Албанији“, тврди наш саговорник који је желио да остане анониман.
„Албанци откупљују шљуку и својим путевима је потом пребацују у Италију. Она је интересантна Италијанима који је користе за јело у ресторанима која су изузетно скупа, а од једне шљуке ни 100 грама меса не може да се издвоји.“
Наш саговорник, који се и сам раније бавио кријумчарењем, тврди да су људи прије 20-30 година захваљујући томе издржавали породице, али да данас тај посао није исплатив као раније.
Криминалне мреже у Скадарском језеру: Динамит и струја настављају да убијају
„То се не исплати. Ти данас идеш у лов и можеш да убијеш 10 шљука, али и то је тешко да убијеш. Двије-три, до четири максимално. Зато се много мање лови и кријумчари него прије. Деведесетих су продавали шљуку за 20 њемачких марака када је плата била пет марака. Сада мало ко то ради. Скоро да је искоријењено.“
Не искључује могућност да се данас кријумчаре и голубови, али много мање него раније. Тврди да препелице више нису на мети кријумчара.
Цариници за деценију заплијенили 84 дивље и скоро 80 егзотичних птица
Подаци Управе царина показују да у посљедњих десет година у Црној Гори није забиљежен велики број случајева кријумчарења дивљих птица, али да се ипак ради о континуираној појави. Евидентирани случајеви упућују на то да се наша земља најчешће користи за транзит, док су крајње дестинације углавном државе Европске уније.
Од 2016. до 2025. године забиљежено је неколико запљена различитих врста птица, мртвих и живих. У 2016. години од кријумчара су одузете 34 шумске шљуке и 20 шумских јаребица, 2019. одузето је 20 јаребица, а 2023. пет соколова. Двије године касније откривен је највећи појединачни случај кријумчарења. Тада је одузето 77 папагаја различитих врста, који су били намијењени илегалној трговини као кућни љубимци.
Ови случајеви показују да се у Црној Гори преплићу и локални и међународни облици илегалне трговине.
“Углавном се радило о покушајима транзита преко територије Црне Горе ка другим дестинацијама, укључујући превоз путничким возилима и аутобусима, као и о лицима која су након лова у Црној Гори покушала да наведене животиње изнесу из Црне Горе.”
Из Управе царина не знају колико Црна Гора губи због кријумчарења, тј. колика је вриједност кријумчарених јединки, али знају коме су биле намијењене.
“Крајње одредиште је углавном тржиште Европске уније.”
Када је ријеч о казнама, оне се разликују од случаја до случаја. У једном примјеру из 2016. године, због илегалног лова на јаребице, кажњен је прекршилац, али и ловачко удружење и одговорно лице, уз привремену забрану лова те врсте у трајању од три године. За запљену соколова изречена је казна од 500 еура, док су у случају кријумчарења папагаја из 2025. године издата два прекршајна налога укупне вриједности 5.500 еура.
Полиција није забиљежила кријумчарење, тужилаштво регистровало проблем
Управа полиције је почетком 2026. године, заједно са Министарством унутрашњих послова, формирала Групу за сузбијање еколошког криминала која дјелује у саставу Сектора за борбу против криминала.
“Све јединице полиције у центрима безбједности имају службенике који су надлежни за ову врсту криминала”, саопштено су из Управе полиције.
Тврде да им је у овој години фокус био углавном на сегментима еколошког криминала као што су неовлашћена експлоатација шљунка, шумска крађа… Од почетка 2026. до краја маја су поднијели 66 кривичних пријава због 78 кривичних дјела из области еколошког криминала.
“Процијењена материјална штета причињена овим кривичним дјелима износи око 8,7 милиона еура”, саопштено је из полиције.
Ипак, ниједно од тих кривичних дјела није се односило на кријумчарење дивљих птица.
“У протеклом периоду, према расположивим евиденцијама Управе полиције, није било евидентираних кривичних дјела која се односе на кријумчарење дивљих птица на територији Црне Горе”, саопштено је из УП.
Из Врховног државног тужилаштва које је у септембру 2025. године формирало Оперативни тим за борбу против еколошког криминала кажу да је кријумчарење птица евидентиран проблем.
“Ова материја јесте идентификована као један од проблема, посебно у дијелу поступања надлежних инспекција… Када је у питању сузбијање те врсте криминала, покушава се доћи до рјешења проблема које имају инспекције, као и други надлежни органи који поступају у таквим случајевима, а посебно што се односи на идентификовање и процесуирање учинилаца”, казао је руководилац Оперативног тима Марко Мугоша.
Напомиње и да не постоје подаци о томе колика се штета наноси Црној Гори због кријумчарења.
Радозналост која не да мира се исплатила – у Србији потврђена нова врста птице
“Немамо податке о томе колико Црна Гора има штету у било ком смислу у односу на кријумчарење дивљих птица.”
Еколошка инспекција немоћна на терену, Министарство екологије се узда у примјену акционог плана
“У току 2024, 2025. и до сада у току 2026. године еколошка инспекција није имала предмета у којима је било откривања кријумчарења птица”, казали су из Министарства екологије, одрживог развоја и развоја сјевера у одговорима на наша питања.
Објашњавају и да Дирекција за еколошку инспекцију нема законом прописану обавезу да сакупља податке о илегалном хватању и шверцу дивљих птица у Црној Гори, те да им Закон о заштити природе не омогућава директну надлежност да врше инспекцијски надзор на граничним прелазима.
“Кријумчарење дивљих врста животиња дешава се на граничним прелазима или преко неформалних прелаза, а контролу на истима не врши еколошка инспекција. Контрола на границама врши се од стране царинских службеника и службеника граничне полиције, а еколошка инспекција по позиву прије наведених органа поступа у случајевима када за тим постоји потреба.”
Из Министарства објашњавају и да покретање судских поступака који се односе директно на кријумчарење птица није у надлежности еколошке инспекције, већ царинских органа, полиције и надлежних тужилаштава.
Ипак, из ресора Дамјана Ћулафића кажу да континуирано раде на “унапређењу законодавног и институционалног оквира за заштиту дивљих врста”.
“У циљу унапређења борбе против илегалног убијања, хватања и трговине птицама, у наредном периоду ће отпочети имплементација Националног акционог плана за рјешавање питања илегалног убијања, узимања и трговине птицама селицама за период 2025–2030, којим су предвиђене мјере усмјерене на превенцију, унапређење мониторинга, јачање институционалних капацитета, међуресорну сарадњу и подизање свијести јавности.”
Исти тај план, који је усвојило министарство, “препознаје илегално убијање, хватање и трговину птицама као значајну пријетњу очувању птица”.
Неопходно јачати капацитете институција, заштита птица зависи искључиво од ловачке статистике
Сви подаци којима располажу надлежни органи указују на то да је кријумчарење “недовољно препознат проблем у Црној Гори”, каже Марија Лекић из Центра за истраживање и проучавање птица (ЦЗИП).
“Случај лава пронађеног у Будви прије неколико година указао је на озбиљност овог облика криминала, јер су и даље остала отворена питања како је ова животиња доспјела у Црну Гору”, подсјећа Лекићева на случај који је у фебруару 2022. године узбуркао црногорску јавност.
“Зато је потребно јачати капацитете Управе царина за откривање илегалног промета животиња и унаприједити сарадњу надлежних институција”, напомиње она.
Тим прије што подаци Центра за заштиту и проучавање птица (ЦЗИП) показују да су у Црној Гори, од када се воде истраживања, забиљежене 354 врсте птица, док званична Црвена листа птица у Црној Гори – кровни државни и стручни документ који по строгој међународној методологији мапира ризик од изумирања врста и служи као научни аларм за њихову хитну заштиту – биљежи 222 врсте птица, обухватајући искључиво гњездарице.
Иако ови бројеви свједоче о невјероватном природном богатству, опстанак многих врста озбиљно је угрожен сталним притиском на терену. Бојан Зековић, вођа програма за очување птица у ЦЗИП-у, подсјећа да је Црна Гора потписница ЕУ Директиве о очувању дивљих птица.
“Она јасно каже да све дивље врсте птица морају бити заштићене. Закон о заштити природе такође не дозвољава уништавање гнијезда, птица, њихових станишта. Међутим, постоји Закон о дивљачи и ловству који дефинише ловне врсте птица, сезоне и начине лова који морају бити одрживи. Те врсте ‘штити’ Закон о дивљачи и ловству”, каже Зековић.
Највећи јаз између слова на папиру и стварног стања на терену види се на примјеру препелица, које се налазе под највећим ударом криволоваца. Из Центра за истраживање и проучавање птица кажу да ситуација на терену показује да је ово ловна врста која се можда и највише злоупотребљава и илегално лови.
„Разлог томе је јер се користе нелегална средства – звучне вабилице. Вабилице се током ловне сезоне, август, септембар када је и миграција, стављају у поља да привуку што већи број јединки ради лова односно криволова. Све то је забрањено Законом од дивљачи и ловству, али деценијама се дешава”, упозорава Зековић.
Да ово није само процјена цивилног сектора, потврђује је и званични извјештај Агенције за заштиту животне средине о бројности ловних врста у Црној Гори и броју одстријељених јединки од 2021. до 2024. године, међу којима су и шумске шљуке и препелице.
Oрао, врабац, гавран… 10 птица које су заувијек промијениле свијет
Званични подаци показују да се у државну евиденцију уписује процјена одстријељених птица од између двије и по и три и по хиљаде убијених препелица по сезони, док процјена одстријела шумске шљуке износи од три до више од четири хиљаде јединки. То доприноси укупно процијењеној цифри од десет до петнаест хиљада званично убијених птица сваке године кроз легалан лов.
Ипак, држава отворено признаје да нема јасну контролу нити сопствено праћење на терену јер се у потпуности ослања на процјене убијених птица које јој достављају сами ловци. Због тога из ЦЗИП-а упозоравају да је стварни биланс притиска и криволова далеко већи, па траже да држава успостави адекватан мониторинг и укључи стручне институције како би се добили подаци о стварној бројности популација птица, али и других дивљих животиња.
Кријумчарење на свјетском нивоу – милијарде долара вриједно
Кријумчарење птица није само питање заштите природе, већ питање ширег проблема прекограничног криминала. Еуропол наводи да илегална трговина дивљим животињама вриједи између 7, 8 и 10 милијарди долара на годишњем нивоу. Велика зарада чини овај криминал привлачним организованим криминалним групама, а Еуропол упозорава да се у криминалу против животне средине могу користити исти начини рада и исте руте као и за друге криминалне активности.
То не значи да иза сваког случаја кријумчарења птица стоји организована криминална група, нити да исте групе нужно тргују птицама, дрогом и оружјем. Међутим, међународне истраге показују да илегална трговина животињама може бити дио прекограничних криминалних организација и да криминалне мреже користе различите земље за набавку, транспорт и продају.
Не кријумчаре се само птице у Црној Гори
Наш саговорник с почетка приче тврди да се на мети кријумчара у Црној Гори, нажалост, налази и крупна дивљач. Прије свега као трофеји.
„Продају рогове од сандаћа, од јелена, од дивокозе. Неки ловци, који одстријеле медвједа, продају кожу са главом. То иде гдје год. У шлепер се убаци испод нечега. Као што шверцују дрогу тако шверцују и трофеје.“
Тврди да се чак у једном ресторану на сјеверу земље у јеловнику може наћи месо јелена иако је лов на ту дивљач забрањен током цијеле године.
Наш саговорник каже да је неопходно радити на едукцији младих ловаца, јер лов, каже, није само изловљавање, већ дружење и уживање у природи.
Извор: РТЦГ
