Порнографија је тема коју људи углавном избегавају да помињу, било у школи, на послу или за породичним столом.
Ипак, у Аустралији је њена употреба веома распрострањена. Око три четвртине мушкараца (76%) и више од трећине жена (41%) изјављује да је током претходне године гледало порнографски садржај.
Међу младима узраста од 15 до 20 година, више од половине младића (54%) и једна од седам девојака (14%) приступа порнографији најмање једном недељно.
Можда сте већ чули израз „зависност од порнографије“, који се користи за описивање прекомерне конзумације порнографских садржаја на начин који ремети живот особе или људи у њеном окружењу.
Међутим, да ли је порнографија заиста зависност? Према тренутним научним истраживањима, одговор је прилично сложен.
Расправа о порнографији
За многе људе гледање порнографије представља уобичајено понашање. Други, међутим, сматрају да је то озбиљан проблем.
Истраживање спроведено 2025. године анализирало је утицај порнографије на ментално, емоционално и физичко здравље људи. Закључак је био да порнографија сама по себи није нужно штетна. Ипак, њени ефекти могу бити различити у зависности од садржаја који приказује, особе која је конзумира и начина на који се користи.
Прекомерна употреба постаје проблем када почиње да нарушава свакодневно функционисање појединца. Због тога истраживачи и клиничари користе термин „проблематична употреба порнографије“. Он се односи на немогућност контролисања конзумирања порнографије упркос поновљеним покушајима да се то понашање ограничи, као и на негативне последице које из тога произилазе.
Према једном глобалном истраживању, између 3% и 15% људи потенцијално има проблематичан однос према порнографији. Такве тешкоће су углавном чешће код мушкараца.
Шта узрокује проблематичну употребу?
Проблематична употреба порнографије је сложен феномен на који утиче више различитих фактора.
Међу њима су већ постојећа неуроразвојна и ментална стања, попут АДХД-а или депресије. Одређене особине личности, као што су импулсивност, слаба самоконтрола и тражење нових узбуђења, такође могу допринети развоју проблема.
Значајну улогу имају и друштвени и културни фактори. Незадовољство партнерским односом, социјална изолација и религијска уверења могу бити повезани са проблематичном употребом. Већи ризик постоји и код људи који се осећају усамљено или немају довољну емоционалну подршку.
Зачарани круг прекомерне употребе
Код многих особа које имају проблем са порнографијом развија се зачарани круг. Конзумирање порнографије постепено одвлачи пажњу од односа са блиским људима и свакодневних обавеза.
На пример, прекомерна употреба може довести до лошијег радног учинка, па чак и губитка посла. Особа се може удаљити од породице и пријатеља, што додатно погоршава њено ментално здравље и свакодневно функционисање. То, заузврат, још више отежава контролу над навиком.
Како се проблем испољава?
Истраживачи издвајају неколико типичних облика проблематичне употребе порнографије.
Компулзивност
Подразумева снажан и тешко савладив нагон за гледањем порнографије, нарочито ради ублажавања нагомилане напетости или анксиозности.
Импулсивност
Огледа се у брзом и непромишљеном коришћењу порнографије без разматрања последица, на пример гледању порнографског садржаја на службеном рачунару.
Емоционална дисрегулација
Појављује се када особа користи порнографију као средство за суочавање са непријатним емоцијама као што су стрес, досада или усамљеност.
Искуства слична зависности
Укључују интензивну жудњу за порнографијом или потребу за све екстремнијим садржајима како би особа постигла исти ниво задовољства.
Да ли је порнографија заиста зависност?
Проблематична употреба порнографије тренутно се сматра обликом компулзивног поремећаја сексуалног понашања. Ови поремећаји карактеришу се немогућношћу контролисања интензивних и понављајућих сексуалних импулса током најмање шест месеци, до те мере да особа занемарује своје свакодневне обавезе.
Ипак, проблематична употреба порнографије још увек није формално призната као зависност. Она није уврштена међу зависности у Међународној класификацији болести Светске здравствене организације нити у Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје Америчког психијатријског удружења.
Важно је нагласити да је научно интересовање за ову тему значајно порасло последњих година. Све већи број истраживања, укључујући и недавне међународне прегледе литературе, указује на то да проблематична употреба порнографије у одређеним случајевима може функционисати веома слично зависности.
Елис Бекташ: Скаска о порнографији и о једној корисној подуци
Аргументи за класификацију као зависности
Све је више позива да се проблематична употреба порнографије класификује као бихејвиорална зависност, односно зависност од понашања. То би је сврстало у исту категорију са поремећајима као што су патолошко коцкање или зависност од видео-игара.
Ове активности активирају сличне делове можданог система награђивања. Међутим, истраживачи упозоравају да и бројне свакодневне активности, попут пијења воде, изазивају сличне реакције у мозгу, па такве резултате треба тумачити опрезно.
Недавни судски процес у Сједињеним Државама, који се бавио зависношћу од друштвених мрежа, закључио је да су компаније Мета и Гугл своје платформе осмишљавале тако да подстичу зависничко понашање корисника.
Слични механизми присутни су и на многим популарним платформама за гледање порнографије. Савремени интернет омогућава неограничен приступ новим сексуалним стимулансима, а корисници лако прелазе са једног садржаја на други током дугих периода гледања. Истраживања показују да таква понашања могу повећати ризик од развоја проблема.
Разлози за опрез
Ипак, постоје и разлози због којих треба бити обазрив приликом означавања сваке проблематичне употребе порнографије као зависности.
Истраживања показују да многи људи себе сматрају зависнима од порнографије чак и када је њихова употреба ретка и релативно контролисана.
Један од разлога за то је феномен који се назива морална неусклађеност. То се дешава када особа има снажна морална или религијска уверења против порнографије, али је ипак користи. Такав сукоб између уверења и понашања може изазвати значајну психолошку патњу и осећај да је особа зависна, чак и када њено понашање објективно није ван контроле.
Ова појава је такође повезана са различитим менталним здравственим стањима, што додатно компликује питање да ли проблематичну употребу порнографије треба посматрати као класичну зависност или као сложенији психолошки и друштвени феномен.
Извор: Компас
