Пише: Јасна Ивановић
Данима пијем кафу са сузама културтрегера, што окапаше за уласком Беби Дол у ријалити програм.
Слаткасте нарицаљке за палом дивом југословенске поп културе, по дифолту, почну слојем уопштености о пропасти умјетничког, па редом и других квалитета у свакодневици, која је, дати, тежа но било која икада. Нариче се из разних ужих струка (и то је други слој ове папирнате торте): џезери, новоталашани, феминисти, -исти, -исти… Свако из свог малог али за културу насушног стручног ћошка пусти по једну сузицу за општи слив.
Њежно, ваистину… А њежно долазимо и до фила нарикачке торте – самосажаљења услед неправде коју је Беби Дол наводно учинила лично њима, културтрегерима нашег малог миста. (Па ах! Неопростиво, некад мила умјетнице!) То скупа отприлике личи на бесконачно рабљену слику глумца и редитеља ,,Страдања Христовог“, на којој се Гибсон нешто као жали лику (Кавизел), који је дословно вас окрвављен, практично с крста скинут.
У одбрану, односно за разлику Беби Дол и датих нарикача, прво служи чињеница да се она није богато узадњичила у сигурну државну фотељу, која би је могла чувати од брукања под старе дане. Дабогда у том људском циркусу у који се упустила зарадила брдо злата! Друго, ако је икога обрукала, обрукала је себе, а не туђу рецепцију њене умјетности. Та ће умјетност, гледајте чуда, живјети и након што се умјетница, по реду и закону, смрћу од бруке осигура. Треће, а уопштеније: памтите ли колико тачно деценија траје јалова критика ријалитија, без одлучне битке коју би против те пошасти повели културтрегерашки нарикачи, наводно супериорнији од својег омраженог непријатеља?
Четврто, кад смо већ забројали у ситна цревца – Беби Дол, ако је пала, пала је сама, и то с одређене висине; а гдје оно бјесте ви, на којем тачно кату, и ко вас је дотле довео? Погледајте увис, над вама је још увијек ,,клопарање фијакера што возе чиновнике са црвеним саксијама на главама и иду ка кафанама на обали да троше новац на топлим женама…“.
Ај, ај, ај, драги успоставитељи културморала… Грехота од вас што не умијете ни дићи се, ни пасти. Беби Дол нема тих тривијалних проблема. Сваки њен проблем много је практичнији, или пак недокучиво авангарднији од вашег. Ви бисте рађе кукали над судбином тужне Весне Пећанац но што бисте јој удијелили кору хљеба да је од глади одијели. Рађе бисте блатили Беби Дол но се одсудно устремили на подводаџијске манире Жељка Митровића. Скупљам вам те сузе. Добре су уз кафу. Ај, ај, ај…
