Свечаном духовном академијом у Дому културе у Колашину, вечерас, 3. септембра, почела је дводневна прослава јубилеја – 770 година од оснивања манастира Морача (1252-2022), коју организују Митрополија црногорско-приморска и Управа манастира Морача.
Сабрање је благословио и јубилеј честитао Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, који је своје поздравно слово почео подсјећањем да с почетка свештене књиге Библије сазнајемо да је број седам ознака светости. Седми дан послије шест дана стварања Бог је посветио да буде одмор и Њему и људима. Појаснио је да се поменута светост увећава са умножавањем седмица па се свака седма година поштује као освећена Божјом милошћу, а посебно се прославља 49 година због умножавања јубилеја од седам пута седам година. Исто тако се празнује седам деценија или седам вјекова, а манастир Морача ове године прославља велики јубилеј седам вјекова и седам деценија од свог оснивања.
“Овај јубилеј доживљавамо као пуноћу освећеног времена које се прелива у вјечност. Ако тражимо одговарајућу ликовну представу пуноће времена овог свештеног јубилеја, наћи ћемо је у проскомидији манастира Мораче. Она изображава Христа, премудрост Божију са седам дарова Духа Светога, што значи да је пуноћа свега па и времена и вјечности у Христу Спаситељу, као што у Њему врхуни и пуноћа овог јубиларног славља”, бесједио је Високопреосвећени Митрополит Јоаникије.
Када се слави јубилеј забрањено је радити обичне послове од којих се стиче пролазна корист, да би смо, како је објаснио, урадили оно што је најважније, заједнички и од свега срца узнели благодарност Богу за све Његове дарове, а у овом случају за неизмјерне Његове милости и благодати које је изливао на морачку светињу током прошлих 770 година.
“Том милошћу био је осијан кнез Стефан, унук Немањин и синовац Св. Саве, ктитор Богородичине Светоуспенске морачке лавре. Исто тако Божанска милост и љепота настаниле су се у очима Стефановог фрескописца који је осликао најупечатљивији лик Светога Илије, да би се овај Свети пророк вјечно настанио у врлетној Морачи. Да окриљује њене игумане и духовнике и да их као народне вође изводи на дјело Божије кроз сва времена”, истакао је Владика.
Првобитна слава ове немањићке задужбине, подсјетио је Митрополит, сијала је преко 200 година, да би је привремено затамнила турска окупација, али не само Морачу него и цијелу Српску православну цркву:
“Даде Бог Српској цркви великог Макарија Соколовића, који обнови Пећку патријаршију 1557. године, а запустјелој Морачи игумана Тому и кнеза Вукића, да је из рушевина васкрсну и обнове. Нови морачки ктитори, немањићког духа, запалише свијећу слободе и удахнуше стваралачки дух у све наредне генерације морачких игумана и монаха. Послије ове обнове, наредних 200 година у Морачи се његују православна духовност и српска писменост, живопис и остале умјетности, обнављају се и његују култови Св. Симеона и Саве, Светог кнеза Лазара, српских архиеписикопа и патријараха. Одржавају се интезивне везе са Пећком патријаршијом и Светом Гором”, нагласио је Митрополит црногорско-приморски Јоаникије.
Даље је истакао да су српски патријарси, скоро без изузетка, посјећивали, штитили и помагали морачку лавру те да је у њој било више сабора српских архијереја и да је на једном од њих 1648. године изабран српски Патријарх свештеномученик Гаврило (Рајић), као и да је Морача била саборно мјесто и стјециште најпознатијих српских умјетника 17. и 18. вијека.
“У њој је привремено својим светим моштима почивао Свети Арсеније Сремац, а Свети Харалампије је одавнина благосиља својом архијерејском руком. О њој је нарочито бринуо Митрополит Пајсије (Колашиновић) који је своју службу започео као зетски, а завршио мученичком смрћу као будимљански митрополит – жив одран на вратима Ђурђевих Ступова”, рекао је Високопреосвећени.
Говорећи о Морачи као духовној мати врсних архијереја из историје Српске православне цркве: Силвестра скопског, Јефтимија ваљевског, Митрофана Бана, Митрополита Амфилохија и свесрпског Патријарха ујединитеља и мученика Гаврила (Дожића), Владика Јоаникије је истакао да су се у историју и слободу манастира Мораче уписали подједнако Морачани и Ровчани, Жупа Никшићка, Дробњаци и Ускоци, Пипери и Пјешивци, Бјелопавлићи…
По његовим ријечима поред богате духовне и културне, Морача има и епску, јуначку повјесницу. У њој се истичу њени игумани: Никодим Дуловић, Аксентије Шундић, Димитрије Радојевић, Митрофан Бан, Михаило Меденица, заједно са војводама и јунацима Мином Радовићем, Мијатом Дуловићем, баном Новицом Церовићем и Миљаном Вуковим Вешевићем, они су сви заједно били заточници слободе и вјерни сљедбеници Карађорђа и Светог Петра Цетињског.
“Када имамо у виду ово духовно и епско насљеђе манастира Мораче, јасно нам је како су се и откуда могли појавити такви духовни пастири, витезови, вјере и слободе: Патријарх српски Гаврило (Дожић) и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић). Поменусмо, почевши од кнеза и ктитора Стефана, само најчувенија имена из историјског поменика овог немањићког манастира, нека се славна Морача с њима поноси и нека такве синове рађа и у будућим временима. Амин, Боже дај”, поручио је на крају свог архипастирског слова Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Празничну бесједу је изговорио академик Миро Вуксановић
“Како ћу Високопреосвештени Владико Јоаникије (Мићовићу), са свештеницима, монаштвом и вјерницима, поштовани Колашинци и гости Колашина, на велики датум – на 770 година манастира Морача, на славу задужбине кнеза Стефана, Вукану сина, Светом Сави синовца, Стефану Немањи унука, како ћу као писац који велича завичајну ријеч, расцвјетаним значењима и круговима који успијевају да богате српски језик, ако не бих говорио понесено иако смо у оглоданом и сувом времену”, казао је г. Вуксановић.
Говорећи о значају ове немањићке светиња, академик Вуксановић је нагласио да су у Морачи српски патријарси бирани те да су сазивани велики сабори народних вођа, да се у њој будила просвећеност и кроз вјекове се дозивала с нашим временом.
У наставку је приређен програм у којем су учествовали хор „Свети апостол и јеванђелист Марко“ из Подгорице, КУД “Мијат Машковић” из Колашина, гуслар Ђорђије Копривица и полазници школе вјеронауке из Колашина.
Академији у Колашину, поред многобројног народа, присуствовали су представници државних и општинских власти и политичких партија.
Весна Девић/Митрополија
