
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Убијеђен сам да ће нам ова нова година донијети крај бесмислених ратова у Украјини и Палестини. Не само због прогресивног увећања бесмисла страдања, налик онима на западним фронтовима Првог свјетског рата, него и због олимпијске године која у себи има древну миротворачку силу. Као директна послиједица тог срећног окончања великих погибија, доћи ће и окончање још бесмисленијих шетњи по Цетињу.
Оне су биле пројектоване као манифестација мира и неке енергије планетарног духа у малом спомен-граду, али нијесу добациле даље од примитивне србомржње. На тим шетњама „за мир у Украјини“ константно се емитовао немир међу грађанима Црне Горе, позив на антагонизам према СПЦ, српском народу, руском народу… и гле чуда, када је у Палестини отпочело исто такво или још горе од украјинског, бомбардовање цивила и градова, малобројна цетињска пацифистичка секта није ни ноге пружила.
Понављам, рат мора стати, и сва њехова ружна лица – нестати. А једно од најружнијих је ово јадно и биједно цетињско просипање мржње према суграђанима, под велом борбе за мир „у далеком свијету“.
До читања у сљедећем броју….
