Пораз у Глазгову од Ренџерса (3:0) можда може да се гледа кроз призму да је превисок, да представа тима Дејана Станковића није била толико лоша, али исто тако говори колико је далеко од појачаног интезитета и снаге. Свака част на подвизима и сезони која ће се памтити као најуспешнија у Европи у протеклих 30 година, али је први меч осмине финала Лиге Европе на Ајброксу објаснио озбиљни противници умеју да огуле све мане.И колико год Станковић се трудио да их сакрије, због рупа и „шлепања“ појединаца, оне испливају кад-тад на видело.
Показало се у бучном дому „полицајаца“ да фудбал не може да се игра без тактички и технички писменог задњег везног, као и да на овом нивоу не смеш да имаш проблем у скоку, као битан параметар. За такве ствари ће и поправни у августу, пардон реваншу у Београду, бити лекција за коју нема довољно времена да се савлада. Ми смо, као што сте навикли, анализирали појединачан учинак свих фудбалера Црвене звезде.
Голман и одбрана
Милан Борјан – Гледајући само голове, једино је можда могао боље да реагује код трећег поготка. Деловао је као да је изненађен ударцем Балогуна, као да је био неспреман, али свакако и поред тога не може на њега да иде највећа одговорност. Одбранио је неколико незгодних удараца.
Кристијано Пичини (до 71. минута) – Као да се питао шта ради на утакмици. Са лоптом бескористан, на противничкој половини још мање, ако га је и видео ништа мање поуздани леви бек Ренџерса. Мучили су га Џек и Кент, пробијали како су хтели. Италијан делује као велики промашај, осим ако се нешто драстично промени.
Александар Драговић – Испољио мирноћу, имао неколико клизећих и добрих стартова.. Међутим, изгубио битку са Морелосом. Остаће упечатљиво да се одбио од Колумбијца као да је ударио у зид. То вероватно више говори о снази Морелоса. Није се уплашио амбијента, чак му је и пријао. Хтео је да игра…
Страхиња Ераковић – Колико се Морелос „наклатио“ Драговићу, његову тежину (играчку и физичку) је више осетио млади штопер. И није могао ни у једном параметру да му парира, чак му је наместио гол једним киксом. Можда му је ово школа у одрастању – „прегорео“ у паклу Ајброкса. Мораће да поради на снази у ваздуху.
Милан Родић – Деловало је као да је усамљен у одбрани на левој страни. Таварније је радио шта је хтео и правио вишак, али више улазећи у средину. То није Родићев посао, већ његових саиграча из везног реда. Знао је и за боље партије и више излета, мада је један зицер спремио Охију.
Везни ред и напад
Секу Саного – Чак је и Саного ударио у тврдо, колико год чудно звучало. Деловало је као да има бомбу у ногама уместо лопте. Јесте да то није његов примарни задатак, али поред Срнића мораће један више да повуче у тој креацији. Не мора да измишља пасове за гол, али је пренос лопте на другу половину неопходан.
Славољуб Срнић (до 61. минута) – Погубљен потпуно. Колико је владао у „вечитом“ дербију толико је био невидљив у Глазгову. Од лопте је бежао, без одговорности играо и изгубио битку на терену а да није ушао у ров. Наивно је поступио када је направио пенал и оборио Кента када није био у толико опасној позицији.
Гелор Канга – Један од ретких који је хтео лопту. Хтео много, али мало учинио, уз своје препознатљиве амплитуде. Остаће му жал што је „ракету“, попут оне са Краснодаром, послао у пречку. Видело се да је енергичан, да се не мири са лаким поразом, али није повезао везни ред са нападом. Можда зато и што се често чинило као да је добио улогу да покрива и десну страну…
Мирко Иванић – Имао је неколико луцидних потеза, испалио део свог арсенала, али није било довољно јер је само на тренутке показивао. Фалило је да буде активнији, опет је било празних минута, можда зато што је пукла веза и морао је да се враћа. И поред тога наговестио колико може да буде убитачан у сарадњи са Катаијем. Спремио му је зицер, изнудио је пенал и мало је недостајало да се упише, да Мекгрегор није сјајно одбранио.
Александар Катаи (до 84. минута) – Трагичар. Два поништена гола, промашен пенал и улога главног глумца утакмице. Неко би рекао негативца. Није Звездин Магико био лош у пољу, било је ту потеза, „љуљао“ је чуваре, али када са „креча“ није успео да „оживи“ екипу онда нема шта да се пуно полемише. У Браги је погодио, у Глазгову није. Паметни људи кажу да пенал није промашио само онај који није шутирао.
Охи Омоиџуанфо (до 61. минута) – Угушен потпуно. Балогун и Голдсон му нису дали да се помери, нити да покуша било шта са лоптом. Имао је зицер, попут Александра Пешића у Москви, а управо је и слично реаговао. Премало, практично ништа нисмо видели од првог центарфора Звезде.
Измене и тренер
Милан Павков (од 61. минута) – Деловао је тромо, грешио и у пасу. Ништа није допринео.
Ел Фарду Бен (од 61. минута) – Слично као и Павков. Спор за овај ниво и интезитет утакмице. Споро реаговао и код шансе да ублажи пораз када је изблокиран.
Милан Гајић (од 71. минута) – Ушао уместо индиспонираног Пичинија, понудио је једно убацивање, али је катастрофално реаговао приликом асистенције. Имао је чисту ситуацију, али је пропустио да упише асистенцију.
Немања Мотика (од 84. минута) – Премало на терену.
Тренер Дејан Станковић – Наравно да су тренери увек главни кривци за пораз када се догоди и ту никад није било дилеме. Међутим, далеко од тога да је погрешио у поставци, чак и изненадио ривала тиме што му је екипа изашла високо, уместо видеђог „бетона“ у одбрани. Звезда је у добром делу утакмице деловала чак и боље од ривала, колико год контрадикторно звучало због резултата, али кључ лежи у неким другим стварима које ће морати да реши. Под хитно прекид и зашто му је екипа примила три гола у том параметру? А могла је и још неки. Исто тако и да постигне, али није имала среће (концентрације). Такође, и проблем креације.
Марко Симановић
Извор: Б92
