Пише: Елис Бекташ
Латински појам perversio, који долази од префикса per, потпуно, и глагола vertere, изокренути, означавао је вриједносни заокрет и одступање од устаљених вриједносних или етичких норми, односно дегенеративно одступање од темељних људских нагона. У психоаналитици тај је појам добио значење сексуалног застрањења, односно аберације пажње са примарног објекта на фетиш.
Но перверзија нипошто није ограничена на простор сексуалности, штавише, ту је она, на начин и сам помало перверзан, најприхватљивија, јер се одвија у простору интиме, простору који мора бити заштићен од сваког идеолошког и политичког уплива, све док перверзија у њему остаје консензусна и док не угрожава интегритет бића.
Постоји, међутим, и перверзија која је питање од најширег јавног значаја и интереса, а то је она која се закотила у простору политичког и која надилази обичну лаж, као једно од темељних оруђа политике. Политичка перверзија огледа се у настојању да се на лажи истрајава чак и када је она раскринкана те у настојању да се стварност представи као погубна или чак немогућа без пристајања на лаж као на истину.
Политичка перверзија историјска је константа о којој свједочења сежу далеко у прошлост, али са све већим раскораком између технологије и хуманитета, односно са дегенерацијом социјалних концепата у епохи корпоратократијског терора она постаје не само доминантна, већ и једина супстанца политике. То је нарочито изражено у запуштеним и имунитета лишеним друштвима, каква су постјугословенска, у којима се политика претворила у спој три дугорочно разорна и погубна елемента – наметања личног интереса као општедруштвеног, слуганског односа према корпоративним центрима моћи и подилажења ретроградним и декадентним тенденцијама у друштву.
За разлику од сексуалне перверзије која није нужно штетна, све док остаје у простору интиме и док је плод консензуса између учесника у сексуалном чину, политичка перверзија јесте апсолутно штетна јер ерозивно и деструктивно дјелује и на кредибилитет и на способност институција да дјелују у интересу друштва, односно ка остварењу јавног добра или на његовој заштити.
Зато, читаоче, прије него што се наредни пут згрозиш над афером попут оне у којој је учествовао Вујадин Савић, прво се запитај шта си учинио на сузбијању политичке перверзије у свом окружењу и да ли је један сексуални чин, ма колико теби лично био одбојан, заиста мучнији и одбојнији од перверзија којима те политика свакодневно излаже и претвара те у саучесника у њима.
