Investitori zidaju punom parom na Zlatiboru. Takozvano zlatiborsko Dedinje gubi sve više borova i jela, a dobija betonske objekte. Da li planska dokumenta i urbanistički parametri mogu da stanu na put novoj građevinskoj eliti koja gradi u zaštićenim prirodnim područjima?
Iako park prirode, Zlatibor poslednjih godina prerasta u planinu kranova. Ako se nastavi tim tempom, prerašće u grad. U centru, na mestu nekadašnjih malih kuća, nikle su višespratnice, a u širem delu naselja sada se mogu videti livade pretvorene u gradilišta.
„Narušen mir ove ideje vikendica i stambenog prostora koji je tu nastao pre 30 i 40 godina, sada se eto pretvara u neku, kako da vam kažem, betonsku i asfaltnu površinu. Mnogi ljudi nisu zadovoljni tim“, kaže građevinski inženjer Bratislav Srećković.
Međutim, jedan investitor odlučio je da ambijent planine ne narušava. Objekat gradi na placu na kojem je prethodno bilo stovarište građevinskog materijala, ne posekavši nijedan bor ili jelu.
„Urađen je u potpunosti u skladu sa lokacijskim uslovima i sa izdatom građevinskom dozvolom. Ovo je možda i jedinstven primer na Zlatiboru da je ovaj objekat mogao biti viši još za dve etaže, ali ja sam lično odustao od toga da ne bih narušio ovaj ambijent“, ističe Miroslav Brković, vlasnik Građevinske firme „Brković“, Kragujevac.
Katarina Cicvarić iz hotela „Palisad“ kaže da ne bi bilo gradnje da nema te potražnje, kao i da gostima objašnjavaju da Zlatibor nije ono što je nekada bio.
Pojačano zanimanje za gradnju na Zlatiboru počelo je pre dve godine, promenom Generalnog urbanističkog plana, kada je omogućena gradnja višespratnica.
„S druge strane se i kroz neke savremene istrumente, odnosno istrument urbanističkog projekta, koji je odnedavno moguć čak i za javni interes odnosno za sprovođenje javnog interesa prave se izuzeci, probija se nešto što su kapaciteti izgradnje koji se ne tiču samo volumetrije ili visine objekta, već i nekakve potrebne infrastrukture koja je neophodna za takav razvoj.
Infrastruktura koja je bila u planovima nije dovoljna u stvari da podrži takvu gradnju, a ono što je suštinski bitnije jeste da se postavlja pitanje da li je zaista potrebna ta količina izgradnje u takvom jednom prirodnom ambijentu“, smatra Uroš Radosavljević, profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.
„Prema našoj strategiji razvoja, mi smo se opredelili za ovu vrstu gradnje, jer Zlatibor može da podnese taj stepen gradnje i ima prostor, ima infrastrukturu, tako da investitori žele tu vrstu gradnje i sigurno lokalna samouprava izlazi u susret zahtevima modernog savremenog turiste. Jer danas se najbolje prodaju te više etaže, ti penthausi“, kaže predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović.
Iako nadležni tvrde da se sve gradi po zakonu, stručnjaci podsećaju da se regulacioni planovi menjaju češće nego što je uobičajeno, kako bi se izašlo u susret domaćim investitorima, jer više spratova podrazumeva i veću dobit. Za razliku od Zlatibora, obližnja Čajetina još odoleva gradnji višespratnica.
Izvor: RTS
