Уторак, 24 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Друштво

Златибор – Планина кранова

Журнал
Published: 5. јун, 2022.
Share
SHARE

Инвеститори зидају пуном паром на Златибору. Такозвано златиборско Дедиње губи све више борова и јела, а добија бетонске објекте. Да ли планска документа и урбанистички параметри могу да стану на пут новој грађевинској елити која гради у заштићеним природним подручјима?

Изградња зграде на Златибору, (Фото: Нова С)

Иако парк природе, Златибор последњих година прераста у планину кранова. Ако се настави тим темпом, прерашће у град. У центру, на месту некадашњих малих кућа, никле су вишеспратнице, а у ширем делу насеља сада се могу видети ливаде претворене у градилишта.

„Нарушен мир ове идеје викендица и стамбеног простора који је ту настао пре 30 и 40 година, сада се ето претвара у неку, како да вам кажем, бетонску и асфалтну површину. Многи људи нису задовољни тим“, каже грађевински инжењер Братислав Срећковић.

Међутим, један инвеститор одлучио је да амбијент планине не нарушава. Објекат гради на плацу на којем је претходно било стовариште грађевинског материјала, не посекавши ниједан бор или јелу.

„Урађен је у потпуности у складу са локацијским условима и са издатом грађевинском дозволом. Ово је можда и јединствен пример на Златибору да је овај објекат могао бити виши још за две етаже, али ја сам лично одустао од тога да не бих нарушио овај амбијент“, истиче Мирослав Брковић, власник Грађевинске фирме „Брковић“, Крагујевац.

Катарина Цицварић из хотела „Палисад“ каже да не би било градње да нема те потражње, као и да гостима објашњавају да Златибор није оно што је некада био.

Појачано занимање за градњу на Златибору почело је пре две године, променом Генералног урбанистичког плана, када је омогућена градња вишеспратница.

Кранови на Златибору, (Фото : Нова С)

„С друге стране се и кроз неке савремене иструменте, односно иструмент урбанистичког пројекта, који је однедавно могућ чак и за јавни интерес односно за спровођење јавног интереса праве се изузеци, пробија се нешто што су капацитети изградње који се не тичу само волуметрије или висине објекта, већ и некакве потребне инфраструктуре која је неопходна за такав развој.

Инфраструктура која је била у плановима није довољна у ствари да подржи такву градњу, а оно што је суштински битније јесте да се поставља питање да ли је заиста потребна та количина изградње у таквом једном природном амбијенту“, сматра Урош Радосављевић, професор Архитектонског факултета у Београду.

„Према нашој стратегији развоја, ми смо се определили за ову врсту градње, јер Златибор може да поднесе тај степен градње и има простор, има инфраструктуру, тако да инвеститори желе ту врсту градње и сигурно локална самоуправа излази у сусрет захтевима модерног савременог туристе. Јер данас се најбоље продају те више етаже, ти пентхауси“, каже председник Општине Чајетина Милан Стаматовић.

Иако надлежни тврде да се све гради по закону, стручњаци подсећају да се регулациони планови мењају чешће него што је уобичајено, како би се изашло у сусрет домаћим инвеститорима, јер више спратова подразумева и већу добит. За разлику од Златибора, оближња Чајетина још одолева градњи вишеспратница.

Извор: РТС

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Њемачка: „Ратни профитери“ ће плаћати већи порез
Next Article Учитељ против ученика

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Српска за деценију изгубила 56.360 становника

Пише: Анита Јанковић Речевић Села и градови у Српској незаустављиво се празне, а да популациона…

By Журнал

ВАР СОБА: Аутоголови, судије, офсајди….

Пише: Оливер Јанковић Тек има да се игра на овом Европском првенству, али неке карактеристике…

By Журнал

Јања Гаћеша: Писмо са Косова или наставак агоније

Пише: Јања Гаћеша Ми не осећамо „олакшање” нити сматрамо да смо избегли „црни сценарио“, како…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоМозаик

Зашто Кина наставља са закључавањем градова?

By Журнал
Друштво

Београд, отворени град

By Журнал
ДруштвоНасловна 6

Дијалошка трибина “160 година од оснивања Цетињске богословије”

By Журнал
ДруштвоНасловна 1СТАВ

Бивше одмаралиште Дјечијег савеза у Сутомору – Оглед о менталној депонији

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?