Piše: Jovo Vuković
Plenila je igrom i lepotom. Prva osobenost omogućila je Ljubici Otašević da bude uspešna košarkašica Crvene zvezde i reprezentacije Jugoslavije, a druga – da stigne i do filmskog Holivuda u kom je snimala i družila se sa tamošnjim velikim zvezdama. Između ostalih i sa Marlonom Brandom, Frenkom Sinatrom, Šonom Konerijem… Keri Grant, 30 godina stariji od nje, bio je opčinjen srpskom lepoticom, a čuveni Robert Bob Grant, producent filmova „Kum“, „Rozmarina beba“, „Kineska četvrt“ i drugih, nudio joj je brak, ali ga je ona odbila. Glumila je i u čuvenom jugoslovenskom filmu „Ljubav i moda“, snimljenom 1960. godine.
Ljubica Buba Otašević je rođena trećeg dana avgusta 1933. godine u Ljutovnici kod Gornjeg Milanovca. Njen otac Božidar Otašević bio je major, pilot vojske Kraljevine Jugoslavije koji je 1941. branio Beograd od napada nemačkih bombardera. Kao zarobljenik proveo je četiri godine u nacističkom logoru Osnabrik, a kad je oslobođen otišao je u Veliku Britaniju jer, kao izraziti antikomunista, nije želeo da se vrati u domovinu u kojoj je uspostavljen komunistički režim.
Njegova ćerka Ljubica je vrlo mlada zavolela košarku u kojoj je napravila zapaženu karijeru. Sa Crvenom zvezdom je osvojila šest uzastopnih šampionskih titula (1951-57), a kao reprezentativka je nastupila na šampionatima Evrope 1954. i 1956. Pripadala je generaciji Gordane Barage, Branke Cipruš, Branke Prelević, Cice Kalušević… Sport, tada amaterski, nije bio njena jedina preokupacija – studirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
U to vreme uveliko se pričalo o njenoj lepoti koja je na Zvezdin teren na Malom Kalemegdanu privlačila i mnoge poznate i moćne muškarce, među kojima su bili slavni general JNA Peko Dapčević, šef Udbe Slobodan Penezić Krcun i direktor „Avala filma“ Ratko Dražević. Svi oni su, navodno, bili zaljubljeni u crnokosu Ljubicu Otašević.
Ivo Andrić kao ljubitelj košarke
U čaršijskim rekla-kazala njima je pridodavan i pisac Ivo Andrić, koji je, zaista, često dolazio na Zvezdine utakmice, ali kao stvarni ljubitelj košarke. Potvrda toga bilo je i njegovo prijateljstvo sa Radivojem Koraćem Žućkom, čijem se majstorstvu između koševa javno divio.
U svojim znameniti dnevničkim zabeleškama, objavljenim pod naslovom „Znakovi pored puta“, Andrić je ostavio i zapise o košarci kao svedočanstvo njegove fascinacije lepotom i dinamikom igre za koju je pisao da čoveka transformiše u fizičkom i duhovnom smislu, čineći ga boljim. Inspiraciju za te redove, po tvrdnjama nekih njegovih savremenika, dali su mu Otaševićka i Žućko, čije je vrhunsko igračko umeće doživljavao kao umetnost.
Andrić je imao člansku kartu Sportskog društva Crvena zvezda, a jedno vreme je bio i njegov počasni predsednik. Preranu smrt Radivoja Koraća je vrlo teško podneo, a poznato je da svaki boravak u Sarajevu završavao posetom spomen obeležju na obodu tog grada gde je Žućko poginuo u saobraćajnoj nesreći.
Ljubičinu lepotu i šarm isticao je i čuveni trener Ranko Žeravica, ali uvek uz dodatak da su je krasili i talenat i posvećenost sportu koji je odabrala. „Iako je bila jedna od najlepših žena toga doba, Ljubica je bila vrlo predana košarci, a ne eksponirana lepotica“, govorio je poznati stručnjak koji je, kao trener muške reprezentacije Jugoslavije, 1970. doneo prvu titulu svetskog prvaka našoj zemlji.
O njoj je govorio i slavni muzičar Bubiša Simić, koji je sa svojim orkestrom godinama svirao na čuvenim igrankama na Zvezdinom igralištu usred kalemegdanske tvrđave na koje je, pleneći posebnu pažnju, dolazila i Ljubica. „Nije bila nikakva seks-bomba – bila je samo izuzetno lepa visoka devojka sportskog držanja“, Simićev je opis Otaševićeve.
Ljubičine ljubavi
Prva ljubav Ljubice Otašević bio je istaknuti Zvezdin košarkaš i reprezentativac Srđan Kalember, sin pukovnika avijacija Jovana Kalembera u čijoj je jedinici, na početku Drugog svetskog rata, bio njen otac Božidar. Vezu koja je potrajala tri godine započeli su kad je ona imala sedamnaest, a on 22 leta. U Zvezdi su nosili dres sa istim brojem – 12. U jednom intervjuu, objašnjavajući šta ga je privuklo Ljubici, Kalember je kazao: „Očaravajuća ljupkost i bogata ženstvenost.“
Još glamuroznija i za javnost zanimljivija bila je naredna Ljubičina emotivna veza – ljubav sa čuvenim Partizanovim fudbalerom Milošem Milutinovićem, „Plavom čigrom“. „Bili su par za kojim se okretao ceo Beograd, diveći se njihovoj lepoti i skladnosti“, slušao sam od starijih Beograđana. Uprava i navijači Partizana su tada, pričalo se, strahovali da bi im prelepa Buba mogla odvesti Miloša u „crveno-beli“ tabor.
Kad je ta idila prekinuta, okončan je i Bubin boravak u Beogradu iz kog se zauvek iselila 1957. Imala je tada 24 godine. Otišla je u Italiju kao deo studentske razmene da bi, kako je zvanično objavljeno, usavršavala jezik, ali se pričalo da je otišla i da bi mogla češće da se viđa sa ocem koji, kao „državni neprijatelj“, nije dolazio u Jugoslaviju. Ljubičin bratanac Jovan Otašević ispričao mi je da je ona, „zbog oca“, kao i cela njihova porodica, dugo bila pod „senkom“ Udbe.
Put u Holivud
U Italiji je započeo burniji nastavak Bubine životne priče tokom kog je stigla do Holivuda, a koji je, po mnogo čemu, osnov za dobar scenario za dugometražni film. Tokom boravka u Engleskoj, gde joj je bio otac, upoznala je predstavnika američke producentske kuće „Kolumbija“ iz koje joj je ubrzo stigla ponuda za filmsku ulogu u Holivudu. Prihvatila je zamisao reditelja Kerola Rida da u njegovom filmu „Ključ“ bude dublerka italijanskoj divi Sofiji Loren, kojoj je bila vrlo slična. Bilo je to 1958. Taj „iskorak“ omogućio je lepoj Srpkinji da u više scena bude u zagrljaju čuvenog glumca Vilijama Holdena.
Sa filmskog platna, noseći autentičnu, pomalo divlju lepotu, lako je ušetala među holivudske zvezde. „Nije bilo čoveka koji nije želeo da bude u Ljubičinom društvu“, pričao je Dobrivoje Tanasijević, poznatiji kao Den Tana, vlasnik eminentnog restorana u Holivudu i filmski producent sa dobrim vezama u „gradu snova“. Najuporniji u želji da je osvoji bio je filmski zavodnik Keri Grant za kog se, ipak, ne zna pouzdano da li je sa Ljubicom uspeo da stigne korak dalje od dugog prijateljstva, iako je s njom i u Beograd dolazio (1959, na sahranu njene bake) i kuvao joj srpski pasulj koji je, uz nju, i sam zavoleo. Ljubičin prvi momak Srđa Kalember, sa kojim je do kraja života ostala u odličnim odnosima, tvrdio je da slavni Grant nikada nije uspeo sa osvoji njeno srce.
Ljubicu je pred matičara jedini uspeo da odvede italijanski milioner i zavodnik baron Enrike di Portanova, i to „posle dosta poderanih cipela“ u jurnjavi za „srpskom Sofijom Loren“. Pisalo se da je Portanova, u ljubavnom zanosu, znao da Ljubici pokloni „čitav izlog ekskluzivne zlatare“. Iako je živela u vili u elitnom rimskom kvartu Perioli, i mogla da ima sve što poželi, nije bila od onih osoba kojima je glamur bio znak sreće. Zato se i dešavalo da prijateljima iz domovine, poput glumice Jelene Žigon, u svom dvorcu sama spremi musaku od krompira ili neko srpsko jelo.
Njen brak sa Portanovom potrajao je samo četiri godine, zbog njegove prevare. Ljubici je razvod doneo 1,5 miliona dolara, što je tada bio veliki novac. U vili u kojoj su živeli, Portanovi je ostala njena pozlaćena statua koju je naručio dok im je cvetala ljubav. Od tada je živela u Italiji, gde je šezdesetih godina dobila još nekoliko manjih uloga u italijanskim filmovima koristeći ime Luba Bodin, potom u Španiji i Americi.
Bez povratka u domovinu
Ljubičin bratanac Jovan Otašević ističe da njegova tetka Buba nikada u inostranstvu nije izgovorila lošu reč o svojoj zemlji i da je kontakte sa članovima porodice održavala do kraja života, češće u inostranstvu, nego ovde. Ispričao mi je i da je, ponekad, iz Italije, Španije i Amerike zvala da joj, na telefon, puštaju starogradske pesme koje je pamtila iz mladosti.
A kad je o patriotizmu reč, valja podsetiti da je Ljubica 1979, kad su košarkašice Crvene zvezde u La Korunji igrale finale Kupa evropskih šampiona, celoj ekspediciji „crveno-belih“ platila smeštaj u hotelu sa pet zvezdica. Tada je živela u Marbelji, gde na nju i danas podseća ulica sa njenim imenom.
Ljubičin lik iz godina mladosti čuva film „Ljubav i moda“, snimljen 1960, u kom se pojavila sa Bebom Lončar, Duškom Bulajićem, Mišom Žutićem, Mijom Aleksićem i Miodragom Petrovićem Čkaljom. Zbog snimanja tog filma Buba se nakratko vratila u Beograd.
Den Tana je ostao uveren da je Ljubica na filmu mogla postići više nego što je postigla, da mu se posvetila sa energijom koju je ispoljavala igrajući košarku, iako joj je smetnja na tom putu bio slabiji izgovor engleskog zbog čega bi, uglavnom, mogla da dobija uloge strankinja.
Pre dve godine Duška Jovanić snimila je dugometražni dokumentarni film o njenom životu pod nazivom „Izbrisano iz biografije“ i objavila knjigu „Legenda o fatalnoj Srpkinji“.
Ljubica Otašević je preminula 1998. u Hjustonu (SAD), u 65. godini života.
Izvor: RTS OKO
