С годинама сам схватио да је људима са маргине, свим онима који су промашили писту или су се нашли у животном раскораку или су сањали много више, а нису имали мудрости, знања, снаге или мотивације да то досегну ова пјесма уз навијачко хорско пјевање посебно при срцу. Зар није живот то што сви сањамо, а што се, нажалост, често не оствари?
Прије више од двије деценије једна пјесма потпуно другачија од свих осталих навијачких пјесама које су се могле чути у то доба на балканским трибинама била је „Сањао сам тебе драга“ покојног Драгана Рајковића Пркача. Нећете вјеровати, али постојала је једна навијачка група која је умјесто шовинистичких стихова на утакмицама пјевала: „Живот нам је љубав, живот нам је сан, живот то је оно што сањамо сваки дан.“
И силно смо се трудили обрадити пјесме великих навијачких група које су отворено шириле мржњу, а са ове дистанце ми се дебело чини да су они требали „красти“ од нас. Зашто је та пјесма тако лако прихваћена од стране Бештија? Дуго сам мислио да је то због симпатичног, али несретног Пркача који је својом појавом и начином пјевања увесељавао Которане. Даље, пјесма је једноставна и лако пјевљива.
С годинама сам схватио да је људима са маргине, свим онима који су промашили писту или су се нашли у животном раскораку или су сањали много више, а нису имали мудрости, знања, снаге или мотивације да то досегну ова пјесма уз навијачко хорско пјевање посебно при срцу. Зар није живот то што сви сањамо, а што се, нажалост, често не оствари? И тако, док у мом сјећању грми рефрен из стотину грла готово да могу осјетити ону невидљиву границу кад пјесма из ведрине клизи у меланхолију, а из меланхолије у горки понос који се опет претвори у радост надања.
Живот нам је љубав, живот нам је сан,
живот – то је оно, што сањамо сваки дан
Тимур Тмурни
