Субота, 24 јан 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Култура

Живописни догађаји из историје који су инспирисали „Кућу змаја“

Журнал
Published: 10. септембар, 2022.
Share
Кућа Змаја, (Фото: ХБО)
SHARE
Кућа Змаја, (Фото: ХБО)

Узбудљиви обрти серија насталих на основу књига Џоржа Р. Р. Мартина који већ годинама љубитеље фантастике држе уз ХБО канале, заправо су инспирисани стварним догађајима. Славни писац то никад није крио, јер и не прави директне паралеле између својих ликова и било које личности из британске или европске историје. Он заправо инспирацију црпи из личности и догађаја који међусобно нису на који начин повезани, смештајући их у свој јединствени, измишљени свет. На пример, чувену „Црвену свадбу“ из „Игре престола“ инспирисала су два потпуно различита догађаја из историје Шкотске. Један је Масакр у Гленкоу из 1692. године у ком су чланови клана Мекдоналд побили своје госте Кембелове, а други „Црна вечера“ из 1440. у ком је краљ Џејмс 2. позвао младог ерла од Дагласа и његовог брата у свој Единбуршки замак, да би их затим убио. Међутим, нова серија „Кућа змаја“, која је настала на основу Мартинове књиге „Ватра и крв“ повезана је са једним необичним раздобљем британске историје.

Владавина безакоња

Познаваоци британске историје могу да повуку бројне паралеле у дешавањима из „Куће змаја“ и стварним догађајима из раздобља познатог као Безакоње, које је обележио рат међу наследницима Хенрија И Стивеном и Матилдом између 1135. и 1154. Краљ Хенри имао је најмање 27 деце, али само три законита наследника, од којих је један умро недуго по рођењу. Све остале родиле су различите мајке и то ван брачне заједнице.

 Краља су могли да наследе само његова ћерка Матилда, позната и као Мод и њен млађи брат Вилијам. Будући да је Енглеска до пре неколико година следила правило примогенитуре које мушким наследницима даје предност над женским, Вилијам је припреман за Хенријевог наследника, а Матилда се удала за Светог римског цара и постала царица.

Међутим, 1120. несуђени краљ удавио се покушавајући да спасе једну од својих полусестара у бродолому, а Матилдин муж умро је пет година касније. Она се тако вратила у Нормандију која је тада била под управом енглеског норманског краља, а Хенри И приморао своје лордове и бароне да се заклетвом обавежу да је поштују као његову наследницу. Како ће се испоставити, краљ је с правом бринуо да велможе неће прихватити жену са круном.

Стивен и Матилда

У тренутку када је њен отац умро 1135, Матилда је са новим мужем Жофруом и њиховом децом живела у Анжују на северу Француске и док је стигла до Лондона да седне на престо, претекао ју је њен рођак Стивен од Блоа. Иако је положио заклетву Матилди 1127. године, сматрао је да је он бољи вођа земље и да би Хенри вероватно променио мишљење и крунисао га на својој самртној постељи. Уследио је дугогодишњи грађански рат, који су хроничари описивали као период у ком су „Христос и његови светитељи заспали“, а викторијански историчари назвали „Безакоњем“, због хаоса који је наводно владао у тим годинама.

Матилда, која је наставила да користи титулу царице, напала је Енглеску 1139. и неколико месеци успела да влада као „лејди од Енглеске и Нормандије“ и борила се све до 1148. када је мач преузео њен најстрији син Хенри.

Конфликт је погоршала чињеница да је Матилда ионако била непопуларна, а Стивен неспособан да контролише људе око себе, па га је чак и рођени брат напустио и придружио се Матилди. Чак је и на званичном сајту британске краљевске породице период назван „владавином Стивена и Матилде“, будући да је практично немогуће утврдити ко је у тим годинама био на челу острвске земље. Матилдин син је на крају добио премоћ и Стивена приморао да га именује за свог наследника. Он је умро наредне године, а његов син пет година касније, па је Хенри (Други) наставио да влада Енглеском и Нормандијом. Касније ће заратити и са сопственом женом и синовима, па чак и грешком убити кантерберијског надбискупа у катедрали, али то је нека друга прича.

Принц Дејмон, (Фото: Скрин Рент)

Како је ова прича повезана са „Кућом змаја“

Ниједан од ликова из серије „Кућа змаја“ не односи се директно на историјске пандане, али постоје јасне паралеле међу њима. „Кућа змаја“ почиње у време владавине Висериса 1. Таргаријена, ког су лордови Вестероса изабрали да наследи старог краља Џехериса 1. Међутим, како серија одмиче, то ће бити више обрта када је реч о томе ко ће наследити Висериса.

Два лика инспирисана су стварном царицом Матилдом. Први је Ренис Веларион „несуђена краљица“, која је прескочена у наследном реду, годинама пре него што је серија почела. Њен деда Џехерис је свог младог сина, а њеног ујака Белона, прогласио наследником уместо ње, којој би та титула по закону требало да припада као унуци од његовог најстаријег преминулог сина.

Због тог догађаја, убудуће је предност давана мушким потомцима у односу на женске, чак и када су оне биле у ближој наследној линији. Кад је Белон умро, његов син Висерис Таргаријен одабран је као следећи краљ, чиме је Ренис поново остала без круне. Ипак, ближу паралелу са Матилдом Мартин је повукао у лику Ренире Таргаријен, Висерисове ћерке. На крају прве епизоде „Куће змаја“ он је именује за наследницу и тражи од многобројних лордова Вестероса да јој положе заклетву. Затим видимо Дејмона Таргаријена, Висерисовог брата, чији је лик инспирисан Стивеном од Блоа. Од тог тренутка, прича се одваја од својих историјских упоришта и дело је у потпуности Мартинове маште, али могуће је да ће утицај стварне прошлости можда поново бити приметан будући да из тог периода има много живописних прича.

Извор: Euro News

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Тестира ли то Инстаграм ретвитовање?
Next Article Хакери

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Православни Албанци

Вјероватно се много не зна о религиозној шароликости наших сусједа из Албаније, чији дио популације…

By Журнал

Прстен из Унама

Римљани су најлепшој реци у свом царству дали име Уна. Једина Кад је кренула Тимочка…

By Журнал

Црна Гора – ни мајка, ни маћеха  

Пише: Милован Урван Међу Монтенегринима постоји мантра како су Срби у данашњој Црној Гори производ…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Култура

„Оче наш“ на српском, у азијском дијелу Константинопоља

By Журнал
Култура

Из пишчеве бележнице, Зашто треба читати и волети класике

By Журнал
КултураМозаик

Шта подразумева појам Блиски исток?

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 4

На данашњи дан НАТО погодио зграду РТС-а

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?