Пише: Жељко Шапурић
Комплекс Дворца краља Николе у Никшићу представља једно од најзначајнијих историјских и културних здања града, али и вриједан траг времена у којем је Никшић, према замисли црногорског владара, требало да добије изглед модерног и репрезентативног европског града.
Комплекс чине зграда Двора, љетњиковац књаза Николе и објекат некадашње амбуланте, смјештен у прилазном парку.
Припреме за изградњу новог Дворца почеле су поводом обиљежавања четрдесетогодишњице владавине књаза Николе. За његову локацију изабрано је подножје Петрове главице, на којој су у то вријеме већ увелико извођени радови на изградњи цркве.Градња Дворца одвијала се према плану чувеног архитекте из Трогира Јосипа Сладеа, а посао зидања преузели су никшићки предузимачи Трипко Бијељић и Спасоје Павловић. Уговор о градњи потписан је 21. јануара 1899. године, а њиме су до детаља били дефинисани начин извођења радова и други елементи градње.
Дворац је био замишљен као љетња резиденција црногорског владара и простор намијењен боравку чланова династије Петровић-Његош. Његова изградња уклапала се у ширу визију књаза Николе да Никшић добије репрезентативне јавне и сакралне објекте, уређене парковске површине и амбијенталне цјелине које би граду дале савременији изглед.
Грађен је од полуобличастог тесаног камена, док су фасаде обликоване наглашеним прозорским отворима, дајући објекту складан и репрезентативан изглед. Положај Дворца, окружен зеленилом и парком, додатно је наглашавао његову резиденцијалну намјену.
Здање саграђено за годину дана
Дворац је завршен и уређен за нешто више од годину дана, тачније 14. августа 1900. године.
Свечаном отварању и освећењу Дворца, које је обавио црногорски митрополит Митрофан, присуствовали су књаз Никола и књагиња Милена. Касније су им се придружили чланови црногорске владарске породице и бројни угледни гости, међу којима књаз Данило, књаз Мирко, књагиња Милица, књаз Франц и књагиња Ана Батенберг, као и књагињица Ксенија.
Посебно свечан дочек приређен је књагињи Милици, којој је то био први долазак у Никшић. Отварање Дворца представљало је значајан догађај за град, али и потврду намјере црногорског владара да Никшић добије објекте достојне тадашњег државног и урбаног развоја.
Све до 1916. године Дворац је уредно одржаван. Током Првог свјетског рата, од 1916. до 1918. године, аустроугарска војска није запосјела зграду новог Дворца, већ стари двор и помоћне објекте у комплексу.
Након доласка србијанске војске и промјена које су услиједиле, Дворац је изгубио првобитну функцију. Репрезентативна резиденција црногорске династије постепено је добила нову, јавну намјену и почела да служи за васпитно-образовне активности.
Од 1919. године па све до почетка Другог свјетског рата у Дворцу је била смјештена Гимназија. Током Другог свјетског рата објекат је знатно порушен, али је након рата поново добио важну улогу у животу Никшића.
Реконструкција траје пет година
Реконструкција Дворца краља Николе у Никшићу, започета у августу 2020. године, претворила се у дуготрајан и комплексан конзерваторски подухват који је трајао пуних пет година. Иако је првобитни план предвиђао завршетак радова за годину, рокови су вишеструко пробијани због административних застоја, промјена власти и строгих захтјева Управе за заштиту културних добара.
Свеобухватном санацијом обновљени су дотрајали кров, олуци, унутрашњи зидови, плафони и подови таванског простора. Уграђен је савремени систем гријања и хлађења, кључан за спречавање влаге која је деценијама угрожавала историјске збирке и музејске експонате.
Замијењена је комплетна спољашња столарија, санирани камени прилази и степениште, а објекат је у потпуности прилагођен особама са инвалидитетом.
Реконструкцију је финансирала Влада, а укупна вриједност радова премашила је првобитно уговорених 1,2 милиона еура за више од 350.000 еура.
Од 1949. до 1975. године у Дворцу је радила Основна школа „Лука Симоновић“. До 1980. године приземље објекта користила је Средња економско-угоститељска школа, док је спрат постепено прилагођаван за потребе музејске поставке.
Нова етапа у историји Дворца почиње 1984. године, када у његовом простору добијају мјесто Завичајни музеј, Библиотека „Његош“ и архивско одјељење у Никшићу, као и галерије „Никола И“ и „Илија Шобајић“. Тиме је зграда поново добила културну и јавну функцију, постајући једно од важних мјеста чувања и представљања историјског, умјетничког и културног насљеђа Никшића.
Музеј је завичајно- комплексног типа и његова посебна вриједност је археолошка збирка са праисторијског локалитета Црвена стијена. Ти експонати односе се на период између 180.000 године и првог миленијума п.н.е. Осим ове, ту су и збирке које се односе на антику, средњи вијек, ослободилачке ратове, а ту је и етнолошка збирка.
Данас Дворац краља Николе представља много више од грађевине подигнуте за потребе црногорског двора. Његова историја уједно је и својеврсна хроника Никшића кроз више од једног вијека – од времена књаза Николе, преко ратних и политичких превирања, до периода у којем је објекат постао простор образовања, културе, музејске дјелатности и чувања архивске грађе.
Након обимне реконструкције Дворац краља Николе поново је отворио своја врата за посјетиоце у септембру 2025. године.
Извор: Дан
