Пише: Редакција
Ћутимо ли о овом или о нечему другом
Видјели смо, искусили и запамтили друштвени поредак у коме је прва личност државе Црне Горе – премијер, предсједник, шеф партије обједињен у једној личности приводио у свој кабинет судије, тужиоце, полицајце да им уз виски и у опуштеној атмосфери објасни што му се догађало на дискретним сексуалним забавама, раскалашним проводима по иностранству, закулисним финансијским радњама које су компромитовале државу а њене грађане као пореске обвезнике коштале на стотине и стотине милиона еура.
У новој донекле освијешћеној друштвеној атмосфери видимо обрнуту ситуацију. Бивши премијер, сада цивилно лице, оптужен од стране омбудсмана чека ред у ходнику да би ушао код судије и тужиоца како би одговарао на њихова питања.
У новом односу политичких снага свједочимо двјема корисним радњама.
Прво – носиоци функција у правосуђу су се прихватили свог посла потврђеног свечаном заклетвом да ће служити истини, правди и закону .
Друго – вишедеценијски премијер, председник, шеф партије одазива се на позив државних органа и по први пут у грађанском маниру долази на суд саопштавајући да неће одговарати на питања судија. Одлучио је дакле да се брани ћутањем што је карактеристичан манир криминалаца ухваћених на дјелу.
Ономе који је имао горде и пријетеће поруке за све ситуације у Црној Гори сада је понестало ријечи.
О држави, историји, непријатељима, умишљеним завјерама деценијама су изабрани представници најјаче партије трубјели на сав глас.
О скандалозним догађајима у тој истој држави сада ћуте као рибе. Ни да зуцну. У стилу свог Предсједника бране се ћутањем.
Што ће се догађати на следећем рочишту и свим наредним бившем председнику и премијеру Црне Горе биће најважније питање будућности наше државе за коју смо се изборили 21. маја 2006. године.
