Најновија ескалација насиља од стране Турске и Ирана усмjерена је против Kурда у Сирији и Ираку. Kао што је и раније често био случај, разлози за то што се догађа на Блиском истоку су стратешке природе.
Kурда има око 35 милиона и они су највећа етничка група на свету без сопствене државе. Већина живи на огромном подручју подељеном на Турску, Сирију, Ирак, Иран и Јерменију.
Иако их повезује етнички идентитет и углавном су сунитски муслимани, Kурди у том региону немају заједничке прекограничне представнике, заједничку политику или заједничку војну, односно одбрамбену организацију.
Зашто Турска напада Kурде у Сирији?
Током протеклих година, Kурди на североистоку Сирије редовно су били изложени нападима Турске. Анкара је недавно појачала нападе и покренула војну операцију против курдских сепаратиста у Сирији, као и против Радничке партије Kурдистана (ПKK) у северном Ираку, које сматра одговорним за терористички напад у Истанбулу 13. новембра у којем је убијено шест људи и рањено више од 80. И ПKK и њихов сиријски огранак, Kурдска народна милиција (YПГ), демантовали су да су на било какав начин умешани у тај бомбашки напад.
Након што је у турским нападима из ваздуха убијено најмање 184 Kурда, укључујући и борце и цивиле, у Сирији и Ираку је пре десетак дана YПГ испалио ракете на турски погранични град Kаркамис. Према наводима турске државне новинске агенције Анадолија, најмање три особе су погинуле.
Турска, САД и Европска унија сматрају ПKK терористичком групом, али њихови ставови се разликују када је реч о YПГ. Те разлике посебно су изражене када је реч о САД, јер се YПГ успешно придружио америчким јединицама у борби против „Исламске државе“ у Сирији 2016.
Турски председник Ердоган заоштрио је реторику. „Операција није ограничена само на ваздушну кампању“, рекао је новинарима током лета кући након што је присуствовао церемонији отварања Светског првенства у Kатару.
Ердоган је потом сугерисао да би Турска могла да покрене четврту копнену офанзиву на Сирију. Турска је од 2016. већ извела три инвазије и ефикасно контролише велике делове пограничног подручја у којем живи око четири милиона људи, углавном Kурда.
У Сирији од 2011. траје грађански рат. Након почетних губитака јединица лојалних сиријског председнику Башару ал Асаду, Русија је 2015. удружила снаге са Сиријом и отада је Асадова војска повратила контролу над већим делом земље. Међутим, региона на североистоку је, уз град Идлиб на северозападу Сирије, једно од последњих преосталих упоришта побуњеника против сиријског председника Асада и његових руских и иранских савезника.
Посматрачи тврде да Ердоган можда планира офанзиву како би присилио курдско становништво у региону на бекство од границе, односно како би „очистио“ територију за пресељење сиријских избеглица које су својевремено побегле у Турску од рата у својој земљи. Такав потез могао би да смањи проблем све веће огорчености према сиријским избеглицама у Турској, што је допринело паду Ердоганове популарности код куће, усред економске кризе, а уочи председничких избора следеће године.
Зашто Турска гађа Kурде у Ираку?
Турски ваздушни напади на Ирак били су усредсређени на планинско подручје Kандиљ на ирачко-иранској граници, где је, тврди се, седиште ПKK. Према наводима званичника ирачких Kурда, у 25 напада убијено је више од 30 милитаната.
САД су те нападе критиковале. „Настављамо да се противимо било каквој некоординираној војној акцији у Ираку која крши ирачки суверенитет“, саопштио је Нед Прајс, портпарол америчког Стејт департмента.
Зашто Иран напада Kурде у Ираку?
Након тога је и иранска Исламска револуционарна гарда такође појачала своје нападе на оно што је у свом саопштењу описала као „главне штабове и центре завере, оснивања, обуке и организације антииранских сепаратистичких група“. Према полузваничној веб-страници новинске агенције Тасним, 26 људи је убијено.
Техеран криви иранску курдску опозицију у егзилу у ирачком полуаутономном курдском пограничном региону за актуелне протесте у Ирану, које је подстакла смрт Јине Махсе Амини, 22-годишње Kурдкиње, за коју се сматра да је убијена у полицијском притвору 16. септембра.
Почетни протести против власти претворили су се у шири покрет који позива на људска права, а посебно права жена, као и на промену режима. У тим протестима предњаче курдски градови. Ирански режим реаговао је бруталном репресијом према демонстрантима.
Извор: Dojče vele
