Cреда, 11 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
МозаикПолитика

Зашто су источни Немци толико незадовољни?

Журнал
Published: 3. октобар, 2022.
Share
Скупу пределу источне Немачке, (Фото: The Times)
SHARE

Високи рачуни за енергију су за многе Немаце шок и покретачка снага за протесте. Хиљаде људи сваке седмице изађе на улице, углавном на истоку. Разлози незадовљства леже дубље, а последице би могле бити далекосежне. Фризерка Петра Шолц је унапред упозорила окупљене на протесту у Плауену у Саксонији: њен говор ће бити „мало критичкији“. „Вода ми је дошла до грла, на ивици сам да све изгубим“, јада се самохрана мајка описујући стање које тренутно тишти многе грађане Немачке. Убрзо прича и против обавезе вакцинисања, па против „западних елита“ и медија. А на крају: „Живимо у диктатури Запада. Отерајмо коначно владу дођавола!“.

Скупу пределу источне Немачке, (Фото: The Times)

Врућа јесен

Слично се ових дана може чути на многим протестима пре свега на истоку Немачке, на подручју некадашње Немачке Демократске Републике. Левица, АфД и разне друге десничарске групе користе незадовољство народа и позивају на побуну и „врућу јесен“ против енергетске и социјалне политике владе. Хиљаде се одазивају, и све их је више. И данас, на Дан Немачког уједињења (3.10.) је следећа рунда протеста. У Плауену је на окупљање позвала радикално десничарска групација Трећи пут.

 У Берлину су то Занатлије за мир. Притом се незадовољство због високих рачуна за гас и струју меша са критиком Валде, општа огорченост са фундаменталним сумњама у демократски систем, згражавање због рата у Украјини са критиком западних санкција Русији. Све је помешано. А избор речи са деснице и левице ођедном је сличан.

Ово је додуше далеко од „народних побуна“ којих се плаши министарка иностраних послова Аналена Бербок. Али јесен је тек почела. „Тек смо на почетку мобилизације“, каже шеф Левице Мартин Ширдеван за дпа. „Биће још много тога. Наредних недеља многи ц́е добити знатно увец́ане рачуне за гас и струју. То погађа милионе људи. Наша порука је: ту смо.“ Према писању медија, Савезна канцеларија криминалистичке полиције очекује повец́ање протеста, као и службеници за уставну заштиту (ДБ у Немачкој). „Морамо да се прилагодимо овом сценарију”, каже шеф саксонске канцеларије за заштиту устава Дирк-Мартин Кристијан за „Лајпцигер фолксцајтунг”.

Исток није као Запад

Јасно је да су многи људи, посебно на истоку, пријемчиви за најновије позиве на протесте. „У суштини, високе цене енергије и свеукупно повец́ање цена, наравно, погађају све у целој земљи, али на истоку има мање имовине, вец́и је удео малих предузец́а са мање резерви и мањим приходима“, каже политичарка Зелених Паула Пиехота за дпа. Доктор радиологије из Гере је у Бундестагу за изборну јединицу Лајпциг ИИ. „Тампон просперитета на Западу је једноставно вец́и“, каже она. Истовремено, на Истоку су свежа сец́ања на године после поновног уједињења, а поверење у политику слабо.

Незадовољство „источњака“ демократијом је поткрепљено и службеним подацима. Према испитивањима које је наручио владин повереник за питање бивше Источне Немачке Карстен Шнајдер, само 39 посто грађана на истоку земље је задовољно тренутним стањем демократије у земљи.

Пиехота то објашњава овако: „Неки људи на Истоку имају утисак да су два пута добили горе карте -1945. и 1990-их. Оба пута су горе прошли од оних у Западној Немачкој. Однос са Русијом је такође компликованији за многе на истоку, а неповерење у НАТО и индустрију наоружања је велико.“

Јачање деснице

У незадовољство се укључују десничарске групе. Овако то види саксонски службеник за уставну заштиту Кристијан: „Оправдане бриге и потребе грађана служе десничарским екстремистима само као средство за њихову антиуставну агенду.“ Пиехота на то каже: „Демонстрације су на Истоку другачије, то је једноставно тако“.

Десничарске структуре су успостављене у руралним регионима током периода миграције и короне – не само АфД, вец́ и десничарских екстремистичких група као што је Слободни Саксонци. Структуре се сада поново користе, само за другу тему.

Сара Вагенкнехт, (Фото: Курир)

А где је Левица?

Лидер странке Левице Ширдеван дели ову анализу. „Насупрот томе, ми се ослањамо на широке демократске савезе на терену“, наглашава. Он се нада да ц́е се синдикати ускоро шире укључити у протесте – у Лајпцигу су на демонстрацијама 15. октобра. До сада су протести Левице често били мањи од протеста деснице. Ширдеван је говорио пред само 150 људи на демонстрацији у Халеу 17. септембра – на дан акције Левице широм земље. Врх Левице велики значај придаје оштром разликовању од деснице – такође и демонстрцијама. То није увек успевало. Пре неколико дана у Бранденбургу на Хавелу политичари левице протестовали су без много дистанцие са представницима АфД-а и десничарске сцене, како је то касније критиковао врх Левице.

И на савезном нивоу су ставови помешани – барем међу неким политичарима. Говори се о „економском рату“, захтева укидање санкција Русији и отварање гасовода Северни ток 2 – из уста политичарке АфД-а Алис Вајдел и левичарке Саре Вагенкнехт. И једна и друга вређају савезну владу као глупу и неспособну – скоро као неки демонстранти.

Вагенкнехт не види разлога за јасно разграничавање од АфД-а. Она је за „Берлинер цајтунг” рекла да не треба „препустити АфД-у да једини поставља стварне захтеве”. Страх од аплауза са погрешне стране је „изузетно глупа расправа. Ако АфД каже да је небо плаво, да ли свако ко је политички коректан мора да тврди да је небо зелено? Зар не схватате да управо тако десницу чините јаком?“

„Идите на све протесте!“

Чини се да десница има прилив на овај или онај начин. Према истраживању јавног мњења Инса за „Билд“, АфД је тренутно број један на истоку – са и до 27 одсто гласача, а у целој Немачкој има 15 одсто. У истом истраживању, Левица је добила 8 одсто на истоку и 6 одсто у целој земљи. По тој анекти од 1. октобра на савезном нивоу ЦДУ/ЦСУ би добио 28 одсто гласова, СПД 19 одсто, Зелени 18 одсто и ФДП 8 одсто. То би значило да владајућа коалиција може тренутно да рачуна са само 45 одсто подршке бирача. Пиехота је апеловала на Левицу да се супротстави десници, бар на локалном нивоу, као и раније, заједно са Зеленима и СПД.

Ако АфД постане још јача на истоку, осталим партијама ц́е бити све теже да формирају стабилне владе. „Ако ова зима крене наопако, Исток би могао постати још компликованији, јер се полтички центар додатно проређује“, каже посланица Зелених Пиехота.

У Плауену, на пример, синдикати, Левица, социјалдемократе и други су овог викенда заједно мобилисали – против деснице. Фризерка из тога града с почетка приче пак каже: „Једини екстремисти у овој земљи су Зелени. На „Народном сабору” прошле недеље је захтевала: „Идите на сваки протест, ма ко га организовао”.

Извор: DW

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Ватерполиста на врху Орјена
Next Article „Дубоко усађени фашизам преовладава у Хрватској и међу хрватским заједницама у дијаспори“

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Елис Бекташ: Прихватљива мјера фашизма

Пише: Елис Бекташ Прије пар година добио сам позив да учествујем у једној дискусији о…

By Журнал

Планета земља узвраћа ударац: Закуцавање астероида Диморфос

Kада би нека стена из космоса кренула ка Земљи, постоје свега два начина да се…

By Журнал

Ко зарађује када се плашимо рецесије: Економија панике

Пише: Слађана Вукашиновић Недавно истраживање Ројтерса показало је да 60% водећих економиста процењује ризик глобалне…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Мозаик

Борељ: Вучић и Курти се договорили да нису потребни нови разговори у вези са предлогом ЕУ

By Журнал
Насловна 1ПолитикаСТАВ

Кукавице, посрбице….

By Журнал
Мозаик

Чувени роман Феликса Салтена „Бамби“ слави 100 година: Безбрижност ланета у сјенци холокауста

By Журнал
ДруштвоНасловна 6Политика

Улога академика Николе Милошевића у избацивању Слободана Томовића са Филозофског факултета 1952.

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?