Пише: Жарко Марковић
Исход сједнице Управног одбора фантомског тијела које зову и Савјетом за имплементацију мира (ПИК) у Сарајеву на којој није постигнута сагласност о избору новог шефа ОХР-а силно је забринуо сарајевске политичаре и већи дио тамошње интелектуалне елите, јер се, ето, испоставило да Американци, прецизније администрација Доналда Трампа, покушава да преузме све конце међународног утицаја на прилике БиХ, а који би у будућности требало да се огледа у томе да ће га бити што мање или га неће бити никако.
Проблем кратковидости сарајевске политичке и интелектуалне елите није од јуче па је логично да протеклих мјесеци нису успјели препознати промјене на геополитичком плану које им у највећој мјери не иду на руку. Отуда ни кукњава није била толико гласна све док се потврда тезе о промјенама није десила на њиховом терену, усред Сарајева.
Сулудо је уопште и писати и полемисати о томе да група амбасадора, три деценије након завршетка рата, расправља о томе ко ће бити предводник протектората у наводно сувереној и независној држави, али ствари тренутно тако стоје те их је потребно сагледавати из разних углова. Та сарајевска кукњава је свакако један од најбизарнијих.
Из изјава тамошњих актуелних и бивших званичника, од Дениса Бећировића па до Мире Лазовића јасно је видљив жал што се ствари развијају супротно од смјера на који су навикли. А навикли су да, без поговора, истовремено се заклињући у „хиљадугодишњу (х)историју Босне“, прихватају да одлуке умјесто њих доноси страни тутор. Још прецизније, високи представник је свих протеклих 30 година био најбољи и најближи сарадник бошњачких политичких елита. Једна или двије одлуке донесене противно њиховим интересима изазвале су шок и невјерицу, чак и протесте пред ОХР-ом који су најбољи доказ лоботомије чаршије и ишчашеног погледа на улогу нечега што уопште не би требало да постоји.
Американци су саопштењем које је медијима упућено у ноћи са четвртка на петак разбили и оно мало илузија заглављених у сарајевској политичкој котлини. Да ли ће америчка намјера бити спроведена до краја питање је које је у овом моменту сувишно постављати.
Република Српска, у овом моменту, заиста има на располагању повољан геополитички тренутак. Никад повољнији у постратном периоду. И то је добро. А лоше је што на трајање тог тренутка нема превише утицаја, нити било ко може да гарантује да ће дуго потрајати. Отуда је важно да на питањима који се тичу положаја Републике, колико год је могуће, домаћи политички актери сачувају присебност, покушају избјећи ниске ударце и дневнополитичко надгорњавање, без обзира на то што је у току изборна кампања. Јер, и послије избора у Сарајеву се неће много тога промијенити, колико год данас тамо живјели у илузијама. А не тако давна прошлост нас учи да се геополитички точак лако окрене. А тада и илузије поново могу да постану реалност.
Извор: Глас Српске
