Пише: Вук Бачановић
Да ми је неко јуче рекао да је Андрија Мандић у стању да произведе мисао којој се нема ни одузети ни додати био бих прилично неповјерљив. Па ипак, у успоредби са црногорским предсједником који се према Хрватској поставио као ђаче које није добро припремило градиво па муца пред строгом учитељицом, Мандићеве ријечи звуче освјежавајући смислено:
Нити ме звао Вучић, нити смо ми звали њега. То је ствар Црне Горе. Ми смо међународно призната држава и желимо да одлуке доносимо онако како процијенимо и одлуке које имају већинску подршку грађана Црне Горе.
Ово је врло важно размишљање.. Аргумент да је црногорска резолуција о Јасеновцу Вучићева подвала и недопустиво мијешање у унутрашње односе Црне Горе, а да је надмени и уцјељивачки наступ Хрватске природан потез једне независне државе према другој није ништа друго до манифестација језиве сношљивости ка феномену полтронског лицемјерја.
Мандићеве ријечи су овдје поново на мјесту: “Немамо никакву реакцију из Њемачке и Аустрије, а у хрватском Сабору и Хрватској подигла се велика прича због нечег за шта смо нагласили да нема никакве везе са савременом Хрватском и са људима који данас представљају хрватски народ.”
Другим ријечима, Хрватска је поступила једнако банално и глупо као и Србија и Српска у кампањи са посве бесмисленим слоганом: “Ми нисмо геноцидан народ.”. разгољујући у потпуности истину да се у политици резолуције никада не изгласавају из хуманитарних мотива, већ као средство политичког притиска, или скретања пажње.
Мандићу је јасно да ЕУ због хрватског лобирања не кажњава Црну Гору због због тога што у њеним тијелима сједе потомци нациста који не воле политичка таргетирања ради прошлости. Не. Такви дођу и лицемјерно се скруше на свим стратиштима из Другог свјетског рата, па и у Јасеновцу. Поента је у томе што Црна Гора за изгласавање резолуције није никога питала и због тога што та резолуција, за разлику од Резолуције о Сребреници, тренутно не може послужити за прање руку либералних еурогеноцидаша од покоља који спонзоришу у Гази, већ руши сњешка њиховој ревизионистичкој заморчади од Хрватске до Украјине.
