Cреда, 6 мај 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Гледишта

Приштински медији: Мурата је убио млади Албанац, а не Обилић

Журнал
Published: 4. јул, 2024.
Share
Фото: Бој на Косову, Адам Стефановић, 1870, уље на платну
SHARE

Пише: Небојша Поповић

Приштинска „Коха“ објавила је наводе из књиге „Историја отоманске империје“ из 1771. године француског монаха, Венсана Мињоа, у којима се тврди да је цара Мурата на Косову пољу 1389. године, на Видовдан, убио не Милош Обилић –већ косовски Албанац.

Млади Албанац је наводно „сабрао сав свој инат и насмрт ударио султана Мурата“.

Приштински медиј до детаља преноси превод са француског, тј. како је извјесни Венсан Мињоа описао смрт султана Мурата:

„Када се вјеровало да је побједа извјесна, а Мурат је сишао са коња и зачуђено ходао по бојном пољу. Примијетио је да су скоро сви лешеви непријатеља били голобради дјечаци. Овом приликом, генерал каратинске војске рекао је султану да су балкански ратници млади и неожењени, а да су се усудили да приђу мачу муслимана! Док је генерал још говорио, рањени Албанац, који је загризао земљу (прашину) у његовој близини, скупио је сву своју снагу, тачније сав свој инат, да удари султана, којег је препознао по величанствености оружја и дубоком поштовању које су следбеници исказивали према њему. Албански убица је раскомадан на лицу мјеста, док је султан окружен војсковођама, који су искрено проклињали ову крваву побједу, преминуо послије два сата…“

Небојша Поповић: „Учинимо Европу поново великом“ – Мађарска је спремна за предсједавање ЕУ

Албански историографи су раније, у серији „бриљантних“ открића, која полако постају општа мјеста историографске науке међу Албанцима на Косову и Метохији, објавили и да су Немањићи у ствари „потомци албанске фамилије Нимани“, да је „Карађорђе чистокрвни Албанац“, те да је амблем двоглавог орла на светом трону у манастиру Дечани „јасно обиљежје Албаније“.

По свему судећи, само физичко отимање територије ни издалека није довољно, ако се у тај пакет не укључи и историја заједно са све културом, духовношћу и знаменитим личностима који су је вјековима градили и стварали. У супротном, ако се тај аспект занемари, што би наш народ рекао (илити како пише у Јеванђељу) – и „само камење ће проговорити“, јер око 1.300 цркава, манастира и других објеката и локалитета, колико по процјенама броји српско културно насљеђе на Косову и Метохији до краја свијета биће непријатан подсјетник онима који намјесто Срба полажу право на тај метафизички простор…

Марко Миљанов је Марк Миљани – Албанац

У том смислу, интересантан је био и прије неколико година чланак који је освануо на албанском порталу „Малесија“ у ком аутори доносе нове увиде о периоду с краја 19. и почетка 20. вијека у вријеме када је, како наводе – „одлучивано о судбини албанских територија у Црној Гори“.

Наиме, једна од личности чије се албанско поријекло у тексту посебно истиче јесте кучки војвода „албанског поријекла“ чије је право име – Марк Миљани. У конкретном случају, фалсификатори су толико били неталентовани да су чак пренебрегнули лако провјерљиву чињеницу да „Миљанов“ – илити у интерпретацији аутора текста „Миљани“, није одредница за презиме већ да је у питању име оца кучког војоде Марка Миљанова Поповића. Занимљиво, у поменутом тексту, ништа боље није прошао ни црногорски војвода Илија Пламенац коме се такође приписује албанско поријекло, као ни васојевићки бригадир Авро Цемовић – илити по албански Авро Цеми.

Небојша Поповић: „Учинимо Европу поново великом“ – Мађарска је спремна за предсједавање ЕУ

Елем, имајући у виду све наглашенију тенденцију да се за историјске личности албанског народа проглашавају знаменити Срби, могуће да ће следећи корак у таквим истраживањима бити закључак да су Албанци некада били православни хришћани који су писали ћирилицом. Нема сумње да нова албанска историјографија крије неслућени потенцијал за многе велеобрте и тумачења, те различите школе мишљења, приступе и аналитичке рукавце.

Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
TAGGED:АлбанциМилош ОбилићМуратНебојша Поповић
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Вук Бачановић: О чему би Мандић требао размислити
Next Article Цивилизацијска грешка црногорске опозиције

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Милош М. Милојевић: Срби и литијумска посла

Пише: Милош М. Милојевић На Видовдан, у Лозници, одржан је „свелитијумски сабор“ – окупљање већег…

By Журнал

Небеска легенда одлази у историју – последњи боинг 747 напустио фабрику

После више од пола века производње, последњи „Боингов“ авион типа 747, чувени кит, изашао је…

By Журнал

Западна Сахара, нова гасна криза или показивање снаге Алжира

Влада Алжира суспендовала је споразум о пријатељству и сарадњи са Шпанијом потписан пре 20 година…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ГледиштаДруги пишу

Јован Маркуш: Завршетак обнове Цетињског манастира – духовног огњишта Црне Горе

By Журнал
Гледишта

Том Донилон: Велики шаховски мајстор – стратегије Збигњева Бжежинског

By Журнал
ГледиштаПрепорука уредника

О. Гојко Перовић: Црна Гора и устанак на Сретење

By Журнал
Гледишта

Студентски парламент УЦГ: Не желимо подјеле међу студентима

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?