Пише: Небојша Поповић
Приштинска „Коха“ објавила је наводе из књиге „Историја отоманске империје“ из 1771. године француског монаха, Венсана Мињоа, у којима се тврди да је цара Мурата на Косову пољу 1389. године, на Видовдан, убио не Милош Обилић –већ косовски Албанац.
Млади Албанац је наводно „сабрао сав свој инат и насмрт ударио султана Мурата“.
Приштински медиј до детаља преноси превод са француског, тј. како је извјесни Венсан Мињоа описао смрт султана Мурата:
„Када се вјеровало да је побједа извјесна, а Мурат је сишао са коња и зачуђено ходао по бојном пољу. Примијетио је да су скоро сви лешеви непријатеља били голобради дјечаци. Овом приликом, генерал каратинске војске рекао је султану да су балкански ратници млади и неожењени, а да су се усудили да приђу мачу муслимана! Док је генерал још говорио, рањени Албанац, који је загризао земљу (прашину) у његовој близини, скупио је сву своју снагу, тачније сав свој инат, да удари султана, којег је препознао по величанствености оружја и дубоком поштовању које су следбеници исказивали према њему. Албански убица је раскомадан на лицу мјеста, док је султан окружен војсковођама, који су искрено проклињали ову крваву побједу, преминуо послије два сата…“
Небојша Поповић: „Учинимо Европу поново великом“ – Мађарска је спремна за предсједавање ЕУ
Албански историографи су раније, у серији „бриљантних“ открића, која полако постају општа мјеста историографске науке међу Албанцима на Косову и Метохији, објавили и да су Немањићи у ствари „потомци албанске фамилије Нимани“, да је „Карађорђе чистокрвни Албанац“, те да је амблем двоглавог орла на светом трону у манастиру Дечани „јасно обиљежје Албаније“.
По свему судећи, само физичко отимање територије ни издалека није довољно, ако се у тај пакет не укључи и историја заједно са све културом, духовношћу и знаменитим личностима који су је вјековима градили и стварали. У супротном, ако се тај аспект занемари, што би наш народ рекао (илити како пише у Јеванђељу) – и „само камење ће проговорити“, јер око 1.300 цркава, манастира и других објеката и локалитета, колико по процјенама броји српско културно насљеђе на Косову и Метохији до краја свијета биће непријатан подсјетник онима који намјесто Срба полажу право на тај метафизички простор…
Марко Миљанов је Марк Миљани – Албанац
У том смислу, интересантан је био и прије неколико година чланак који је освануо на албанском порталу „Малесија“ у ком аутори доносе нове увиде о периоду с краја 19. и почетка 20. вијека у вријеме када је, како наводе – „одлучивано о судбини албанских територија у Црној Гори“.
Наиме, једна од личности чије се албанско поријекло у тексту посебно истиче јесте кучки војвода „албанског поријекла“ чије је право име – Марк Миљани. У конкретном случају, фалсификатори су толико били неталентовани да су чак пренебрегнули лако провјерљиву чињеницу да „Миљанов“ – илити у интерпретацији аутора текста „Миљани“, није одредница за презиме већ да је у питању име оца кучког војоде Марка Миљанова Поповића. Занимљиво, у поменутом тексту, ништа боље није прошао ни црногорски војвода Илија Пламенац коме се такође приписује албанско поријекло, као ни васојевићки бригадир Авро Цемовић – илити по албански Авро Цеми.
Небојша Поповић: „Учинимо Европу поново великом“ – Мађарска је спремна за предсједавање ЕУ
Елем, имајући у виду све наглашенију тенденцију да се за историјске личности албанског народа проглашавају знаменити Срби, могуће да ће следећи корак у таквим истраживањима бити закључак да су Албанци некада били православни хришћани који су писали ћирилицом. Нема сумње да нова албанска историјографија крије неслућени потенцијал за многе велеобрте и тумачења, те различите школе мишљења, приступе и аналитичке рукавце.
