Пише: Вук Бачановић
Пораз који је покрет Европа сад доживјела на подгоричким локалним изборима није само одраз лошег управљања градском инфраструктуром коју су запазили и највјернији гласачи, или катастрофалног кадровирања које као да је за темељни принцип имало обавезну издају повјерења и крајњи опортунистички каријеризам. Он је посљедица проклетства поједностављивања, односно поједностављивачког размишљања да су држава и друштво нешто слично фирми или још горе банци: потребно је обезбиједити довољну суму да људи прегурају од првог до првог а да не живе у крајњем сиромаштву и ријешио си, мање-више, све. А кад тамо, то и није баш тако, ни у случају државе ни када је ријеч о мјестима од велике симболичке националне важности као што је главни град, у овом случају Подгорица чији градоначелник заправо има улогу „малог предсједника“, посебно у контексту колоплета црногорских културно-идентитетских односа. Јер ако изузмемо чињеницу да се смеће мора одвозити на вријеме, да плате у градским институцијама морају бити редовне и да локална власт мора потицати развој локалне економије, остаје нам „само“ питање културне политике.
Другим ријечима, који је то културни идентитет Подгорице? Шта су ту темељне историјске чињенице о прошлости главног града и његовог становништва који сваки Подгоричанин/ка мора знати? Шта јасно и без увијања рећи грађанима?
Eвропа сад? Која тачно Европа? Који дио? Њемачки, француски, пољски, италијански, словачки, словеначки, литвански, фински, дански, норвешки, белгијски, мађарски? Све ове државе, а сходно томе и њихове пријестолнице имају јасно истакнуте културолошке норме по којима се воде и које се никада не стављају у други план. Наравно да се оне као норме специфичних друштава не могу напорсто примјењивати на Црну Гору, али то и даље не значи да владајућа странка има јасну визију какву то Европу управо сада жели у властитој земљи, најконкретније у Подгорици.
Вук Бачановић: Српски
Истина је да је људима у Црној Гори доста и превише празнословљења различитог спектра шовиниста било који од идентитета да своде на чисту мржњу, али као што су показали подгорички изборни резултати, а нарочито слаба излазност, итекако им је доста празнословљења заснованог на неодређености и општим мјестима.
Дакле оно што владајућа странка мора рећи врло јасно и експклицитно: Ако смо људи вјерни историјском идентитету Црне Горе – о чему јасно говори и структура нашег гласачког тијела – а при томе нам је стран сваки облик етничког или религијског шовинизма и од свих земаља свијета, европских и оних које то нису, желимо преузети и, уколико је то могуће, примијенити само најбоља искуства управљања државом и њеном пријестолницом, онда ту нема мјеста дневнополитичким врлудањима, јер ће нас, у супротном, партије чији су циљеви у том погледу јасни и при томе имају вишедеценијски обучену и дисциплиновану гласачку машинерију, прегазити и Црну Гору вратити у раздобље прије Ђукановићевог слома.
Оно што је у свему најважније, уколико се не жели реприза подгоричког фијаска на државном нивоу, јесте осмишљање стратегије како да страначка идентитетска политика свакодневно објашњава како због храбрења властитог бирачког тијела, тако и због разјашњавања збуњенима и изманипулисана, како су, зашто и због чега изманипулисани. Медијска машинерија бивше власти ни послије пораза није посустала у пласирању квазиинтелектуалног шкарта, док се владајућа странка није потрудила ни да осмисли и организује рудиментарну медијску стратегију иако на својој страни има људе способне да било којег јефтиног пропагандисту матирају у пар потеза.
Узвиквати „Европа сад“ мислећи да су то магичне ријечи које, уз пар стотина евра по глави становника, рјешавају деценије проблема које су нагомилали ДПС-ови пропагандисти и мафијаши, се показало не само наивним, већ и безобзирним према огромном броју људи којима је та пропаганда преотела властиту државу, а сада схватају да их они у које су полагали наде третирају на начин на који банкарски службеници третирају клијенте којима треба увалити неки од „финасијских производа“.
Народу у Црној Гори, према томе није потребан политички покрет који инсистира на краткорочним рјешењима и који призива магловити и недефинисани концепт Европе, већ аутентична народна странка која неће имати потребе да се скрива иза слогана за једне изборе. Таква странка је потребна и потребна је сад!
