Од Брисела до Берлина, владе се суочавају са новим захтевима за потрошњом
Када је почела Специјална војна операција у Украјини, Данска – једна од најбогатијих земаља по глави становника у западном свету – обећала је да ће повећати војни буџет са 1,4 одсто БДП на два процента, колико је циљ НАТО-а.
Да би покрили трошкове, владајућа коалиција је почетком маја отказала 300 година стар верски празник како би надокнадила додатни порески приход остварен једним додатним радним даном годишње. Испоставило се да им се тај потез обио о главу, изазвавши највеће протесте радничких синдиката у протекле две деценије и бес лутеранских бискупа. Као резултат тога, популарност владе је пала, и то драстично.
Искуство Данске симболизује како се европске владе боре да пронађу начине да плате за нову еру већих трошкова, пише „Волстрит џорнал“. Од Брисела до Берлина, администрације се суочавају са додатним захтевима за потрошњом, укључујући одбрану, енергенте и прелазак на чиста горива, а истовремено су под притиском демографских промена које ће повећати издатке за пензије и здравствену заштиту. Такође им прете „зелене субвенције“ САД у виду Закона о смањењу инфлације.
„Морамо да размишљамо ван оквира“, рекао је дански министар финансија Николај Вамен. „Није само питање где можете да повећате порезе или направите дубоке резове у социјалној помоћи. Желимо да покушамо другим путем, тако да верујемо да је фер и одговорно замолити људе да раде још један дан да би то постигли.“
Јавност такве планове не жели да прихвати, пише лист. Многи Европљани не желе додатно повећање својих већ релативно високих пореских стопа и одупиру се резовима система социјалне заштите који ће бити све више тестиран како становништво стари а економски раст стагнира.
Последњих недеља, одлука председника Емануела Макрона да се граница за пензију подигне за две године на 64 изазвала је масовне и насилне протесте. Гласачи у Италији су прошле године збацили владу која је започела ремонт како би обуздала потрошњу и државни дуг. Берлин покушава да обнови пензиони систем како би створио државни фонд за улагање у акције и обвезнице.
Истраживања показују да се више од 70 одсто Данаца противи укидању државног празника – потез за који се влада нада да ће додати око 440 милиона долара годишње буџету за одбрану од 3,9 милијарди долара. Синдикални лидери рекли су да је неправедно да обични Данци морају да раде додатни дан док власници предузећа имају корист.
Европска унија је идентификовала девет држава чланица за које каже да имају висок ризик од проблема фискалне одрживости на средњи рок, укључујући Италију, Француску, Шпанију, Грчку и Белгију. Сви имају терет дуга већи од њиховог годишњег економског учинка.
Ниједна европска влада није у опасности од непосредне дужничке кризе и висока инфлација на континенту би заправо могла да поједе терет дуга, али растући структурни трошкови долазе као последица велике једнократне потрошње током пандемије, праћене огромним субвенцијама за заштиту привреде од цена енергената. Та прекомерна потрошња подигла је хитност решавања дугорочних буџетских питања, наводи „Волстрит џорнал“.
Уз то, ту је и сукоб у Украјини који је Европи „на прагу“. Па ипак, наводи амерички лист, европске владе су дале далеко мању војну помоћ Кијеву од САД.
Немачка, која је највећи донатор у континенталној Европи, обезбедила је 2,5 милијарди долара помоћи, у поређењу са скоро 47 милијарди долара из САД.
Више од годину дана након почетка сукоба, многе земље се боре да дугорочно повећају своје буџете за одбрану. Европске владе троше у просеку 1,3 одсто свог БДП-а на одбрану у поређењу са 3,5 одсто у САД, према владиним статистикама.
Званичници и аналитичари упозоравају да би јавно мњење могло да се окрене против Украјине, ако велика повећања војне потрошње значе веће порезе или мање новца за социјалне услуге.
Извор: rt.rs
