Запад непрекидно разгоријева Руско-Украјински сукоб. На линију фронта довлаче се све убојитија оружја. Питање је дана када ће и оно најубојитије, нуклеарно оружје, ући у промет
Први дио можете прочитати овдје
Послије другог свјетског рата сигурност свјетског мира лежала је у равнотежи великих сила. Равнотежа се нарушила иако конце свјетске политике и даље вуку нуклеране силе. У овом тренутку то су с једне стране Русија а с друге стране Америка и Европа које се преко Украјине здружено боре против Русије. Кина, Индија, Пакистан, Израел, Сјеверна Кореја за сада се држе по страни. Нуклеарно оружје им гарантују какав такав суверенитет али не и имунитет на опасне заразе које се шире са Вол Стрита. Скандирања шачице Њујоршких активиста „Окупирај Вол Стрит“ нијесу се чула даље од Менхетна иако су у доба велике свјетске економске кризе била упућена свјетској безбједности. Брокери са Вол Стрита наставлили су да несметано калкулишу токове и исплативости ратова преко својих берзанских индекса.
Глобална политика је поодавно клекнула пред доларом. Пропустила је да проблему потенцијалне нуклеарне катастрофе, приступи ђелотворно, а могла је, на исти начин као што здраственим проблемима приступају љекари узимајући од својих пацијента анамнезе. Захваљујући Америци и од њене стране наметнутом поретку трећина свијета није заинтересована за анамнезу Украјинског сукоба већ само за смрт пацијената. Запад жели да види осакаћену и уништену како Русију тако и Украјину. У том процесу трошиће се и нуклеарни материјали и антирадиоактивне заштите међу којима спада и јод.
Запад непрекидно разгоријева Руско-Украјински сукоб. На линију фронта довлаче се све убојитија оружја. Питање је дана када ће и оно најубојитије, нуклеарно оружје, ући у промет.
Запад више не крије да му је крајњи циљ распарчавање државног језгра Русије. Процес распарачавања државног језгра садашње Русије на десетак држава или како запад воли да каже деколонизација неумитно личи на распарчавање, односно цијепање атома које доводи до нуклеарне реакције и ослобађања енергије огромне разарајуће моћи. Запад све више и више повећава температуру Руско-Украјинског ратног жаришта стварајући услове за детонацију која би била катастрофална за човјечанство.
Запад Русију изједначава с Руским царством које треба по сваку цијену разорити. Не треба заборавити да је Русија као наследник Руског Царства и СССР-а током хладног рата направила бомбу симболичног имена с циљем да сачува свој народ, своју територију и одупре се присилном цијепању којим јој Запад вјековима пријети а у одређеним периодима га је успјешно и спроводио.
Руска Цар-бомба бачена је 1961. године с висине од десетак километара на архипелаг Новаја Земља у Арктичком океану, који се налази на далеком сјеверу Русије.
Од детонације су попуцали прозори на неким кућама у Финској удаљеној 1000 километара од мјеста експлозије. Ударни талас експлозије је био толико снажан да је обишао Земљину куглу три пута.
“Печурка” проузрокована експлозијом била је висока 65 километара. Током пола вијека нових технологија Цар-бомба је више него извјесно добила династију својих много моћнијих наследника.
Огледно цијепања језгра атома изведено у мирнодопским условима прије 60 година требало је да упозори до чега би довело цијепање језгра СССР-а односно данашње Русије. Распад СССР-а је прошао мирно. Запад није то прихватио као процес окончан у корист глобалне стабилности. Америка тражи да се цијепање државног језгра Русије по сваку цијену настави. Умјесто да се за Руско-Украјински сукоб тражи мирно решење узимајући у обзир и генеологију сукоба и повељу Уједињених Нација о неповредивости граница Запад инсистира на ескалацији сукоба који пријети да човјечанство уведе у нуклеарну катастрофу.
Последња извјештавање са Руско-Украјинског фронта су у знаку офанзива и контраофанзива. Повећава се температура језгра. Дневно гине не стотине, а можда и хиљаде војника и на десетине цивила и са једне и са друге стране. Нијесу то више Руси, Украјинци, страни плаћеници придошли на фронт са свих континената. То су хумане честице чији судари воде ка изазивању велике нуклеарне реакције погубне по човјечанство.
Час општег обрачуна нуклеарних сила у којима живи више милијарди људи се ближи. У тучи ће све бити дозвољено. Престаће да важе прекорачење нужне одбране и принципи хуманизма. Беспредметни ће бити вербални каламбури и алибији ко је с ким у рату, а ко с ким није у рату. Уједињене Нације ће се претворити у смијешну дружину за патетично ћаскање које нико неће чути.
Масовност смрти изазване нуклеарном катастрофом одразиће се на берзама и свјетским тржиштима хране, нафте, гаса, чисте воде, кисеоника. Улогу новца могли би преузети љекови с јодом, олово и хемијски елементи с антирадиоактивним својствима и слична средства неопходна да се одржи голи живот. Услиједила би општа паника. Прорадило би ново свјетско тржиште са новим економским односима. Раширила би се императивна употреба антирадиоактивних препарата и средстава заштите као што је у доба короне цијела планета била у знаку производње, трговине и употреба нових вакцина, лажно негативних и лажно позитивних тестова и симптома који су били толико широко тумачени да су неминовно упућивали на нужност вакцинисања. Свјетско лудило вакцинисања, признавања и непризнавања вакцина, различитог тумачења последица вакцинисања највјероватније да је иза нас.
Историја је упамтила велика економска лудила и свјетске опсесије које су мијењале цивилизацију и начин живота. Фасцинације светим гробом довеле су прије хиљаду година до крсташких ратова и појава плаћања папирним записом односно чеком који уведоше Темплари. Трагање за вјечним животом, богаством и комфором довела су до развоја алхемије, затим до развоја науке, културе и дубоког понирања и у будућност и у прошлост путем научне фантастике која у нашем времену постаје све стварнија. Заслијепљеност вјером довела је до лова на вјештице, организовања ломача за ђавољеве слуге и до неслућених моћи судова инквизиције. Потрага за зачинима је остала упамћена као једно велико поглавље свјетских географских открића и убрзаног развоја трговине. Било је ту и тамо неких бизарних и краткотрајних свјетских махнитања попут лудила лала када су људи продавали куће за шаку луковица (сјемена) цвијета лале којим бијаху опчињени.
Лудила ратова, лудила нових открића, моде, умјетности, фудбалске и других игара, лудила нових еманципација људског друштва циклично се обнављају. Можда нас у скорој будућности чека неки нови поредак базиран на лудилу јода.
Не заваравајте се да неко на Вол Стриту већ не прави процјене и припреме за овакве врсте сценарија у случају нуклеарне експлозије. Људска похлепа је највише цвјетала у ратним страхотама и људским страдањима. Злато је једина вриједност којој до сада ниједан рат није наудио. Вол Стрит то добро зна. Можда ће у њиховим калкулацијама јод са својом лепезом производа добити златну подлогу. Подсјетимо ли се старе, помало загонетне изјаве америчких званичника да ће се долар бранити нуклеарним оружјем с правом можемо поставити следеће питање. Да ли постоји економска стратегија по којој посрнулом долару одговара употреба нуклеарног оружја. Да ли би се долар преко економских сломова које би изазивала нуклеарна експлозија могао вратити на трон ултимативне свјетске валуте. Да ли би процијењене штете од нуклеарне катастрофе и планови обнове пострадалих територија добиле снагу неког новог Марашаловог плана који би довео до нове, доларске, Американизације свјетске привреде.
Текст не могу завршити уобичајеним „Живи били па видјели“ јер можда нећемо бити живи, а уколико и преживимо не би успјели да задржимо функционалност чула вида. Нуклеарна експлозија готово сто пута убрзава ширење свјетлости тако да оку не оставља могућност ни да трепне.
Ранко Рајковић
