Пише: Војин Грубач
Тема споменика Јоки Балетић у Никшићу, коју ових дана кроз режирану хистерију форсирају ДПС и ГП УРА као двије „испразне пушке“, нашла се у фокусу јавности, али и у домену субреалности. Та реакција је била, како кажу из никшићког ДПС-а: „на одлуку Савјета за давање предлога назива насеља, улица и тргова, коју већински чине припадници локалне власти“, да се Јоки Балетић не дигне споменик, па закључују да се „тиме потврдила истина да је ПЕС = ЗБЦГ“.
Наравно да се између ПЕС-а и ЗБЦГ-а не може поставити знак једнакости уопште, јер се ради о потпуно различитим идеолошким концептима. Додуше, оба та концепта су против политичког крила криминалне хоботнице – како многи називају ДПС.
Знак једнакости се може поставити између ДПС-а и дјеловања врха те политичке организације на стапању организованог криминала и институција државе Црне Горе. Тај знак се, додатно, може ставити између никшићког ДПС-а и потпуно уништене привреде Никшића, који је некад био моћни индустријски центар. Збиља, како то да носиоци зла и ископања привреде Никшића, али и потпуног уништења институција државе и економије Црне Горе, сада „погинуше за спомеником Јоки Балетић“? Нешто ту није логично! Одговор је прост – ради се о лицемјерима и политичким манипулаторима прве врсте, којима је грош цијена.
Идеолошка игра ГП УРА на емоције
Поводом овога случаја јавности се обратио новоизабрани предсједник ОО УРА Никшић Дарко Николић, који је саопштио да је на сједници одржаној 16. марта Савјет за давање предлога назива насеља, улица и тргова у Никшићу одбио иницијативу Грађанског покрета УРА за подизање спомен-обиљежја Јоки Балетић, симболу храбрости и отпора фашизму, малољетној хероини Другог свјетског рата. А потом наставио у демагошком стилу: „Кријући се иза ‘уздржаних’ гласова, чланови Савјета из одборничких клубова коалиције ‘За будућност Никшића’, Демократа и ПЕС-а јасно су поручили да за њих и за политичке партије које представљају Јока Балетић није ни симбол отпора, ни персонификација антифашизма, ни црногорска хероина – већ да је то име које треба да се избрише из колективног сјећања и које треба да буде заборављено у граду под Требјесом“, тражећи да „политички субјекти који су стали иза срамне одлуке о одбијању наше иницијативе без одлагања јавности пруже образложење и пред Никшићанкама и Никшићанима
А затим иде игра на емоције, гдје каже: „Коме смета партизанка која је оног 9. маја 1942. године јуришала на италијанске окупаторе и њихове сараднике“, „која је након заробљавања и вишедневне тортуре одбила да изда саборце“, „седамнаестогодишњакиња која је поносно подигла везане руке кличући слободи и није дозволила џелату да јој стави омчу око врата, већ је то учинила сама?“ Да би на крају дотични лик констатовао како је ГП УРА „покрет утемељен на антифашистичкој традицији Црне Горе“, те да ће спомен-обиљежје Јоки Балетић бити „ускоро и тамо гдје треба да буде, на централном градском тргу, да дигнутим рукама заувијек подсјећа зашто смо га назвали управо – Тргом слободе“.
Сва ова пламена али шупља прича има једна крупан дефект, а то је заборав. Када је Дритан Абазовић био премијер, могао је подићи десет споменика Јоки Балетић да је хтио, а није нити један. Да је тада ГП УРА покренула иницијативу, добили би подршку ДПС-а и свих њихових сателита. То их није занимало. А сада Николић свира уз дипле.
Војин Грубач: Политички парадокс: „опозициони пројекат“ Кнежевића
Политичко халуцинирање посланице Александре Вуковић-Куч
Потпредсједница ДПС-а и посланица Александра Вуковић-Куч реаговала је на мрежи Икс на овај начин: „Ко не диже споменик Јоки Балетић, диже руку против антифашизма. И диже руку на независну, грађанску и европску Црну Гору. Срамота је оно што су урадили представници НСД-а, ДЦГ-а и ПЕС-а у Никшићу. Све нас је обузео стид због њиховога чина. Ово није локална прича. Ово је јасан знак какву власт има Црна Гора на челу са Милојком Спајићем, чији нам ПЕС сервира тробојке и руга се Јоки Балетић — жени која је дала живот за слободу Црне Горе, пркосећи фашистима и домаћим издајницима.
Јока Балетић је објешена 9. маја 1942, када је стријељан и Љубо Чупић. Зар је случајно што се 9. мај слави као Дан побједе над фашизмом и Дан Европе? Е па — ми у Црној Гори фашизам нијесмо побиједили. Ђе има мјеста за Павла Ђуришића, а нема га за Јоку Балетић, ту почиње најјезивији историјски ревизионизам и политичка издаја.“
Александра нам прича о ревизионизму и политичкој издаји а припада ДПС-у, партији која је срушила све идеје социјализма, поништила смисао свих жртава НОБ-а укључујући и жртве Јоке Балетић и Љуба Чупића. Како то?
Александра припада партији која се у спрези са ОКГ тридесет година кроз државне системе занимала шверцом цигарета и кокаина, уништила све ресурсе Црне Горе и запослила преко 20.000 људи с лажним дипломама.
Тек сада се сјетила Јоке!? Александра очито живи у паралелним свјетовима и потцјењује интелигенцију народа.
Војин Грубач: Турбуленције у политичком систему и ново ресетовање
Улица и споменик Јоки Балетић већ постоји у Никшићу
Небојша Бабовић, један од истакнутијих интелектуалаца Црне Горе, чије се интервенције годинама налазе у оквирима сјајне демистификације политичких лудила, имао је осврт на свом ФБ профилу у вези ове теме. Ево тога осврта: „ДПС је имао на располагању скоро 80 година за споменик Јоки Балетић. Него су се сјетили антифашизма када су почели да завршавају иза решетака. Зато врло намјерно бирају за новооткривене хероје НОБ-а оне којима су судили четници, јер желе да направе историјску паралелу.
Између Балетићеве и Чупића са једне стране и Симовића, Катнића и Ђукановића с друге. Зато се и онако вјештачки смију са лисицама, не би ли копирали Љубов осмјех. Јер и њих данас хапсе четници.
Што се народног хероја Јоке Балетић тиче, она већ има спомен-обиљежје у Никшићу у виду улице и не само да има улицу, него је њена спомен-плоча већ дио заједничког споменика никшићким народним херојима.“
У фото-прилогу, Небојша је дао мапу с обиљеженом улицом Јоке Балетић у Никшићу, али и фото њене спомен-плоче на споменику Палим борцима под Требјесом, гдје пише: Балетић Михаила Јока (1923–1942). Имала је деветнаест година.
Дакако, ту је и спомен-плоча Љубу Чупићу (1913–1942). Иначе, тај споменик је подигнут у знак сјећања на више од 1.500 погинулих са територије општине Никшић у току Другог свјетског рата, налази се у непосредној близини мјеста на коме су 9. маја 1942. године италијански војници убили 32 родољуба – партизана, који су у априлу исте године заробљени у борбама за Никшић, као одмазду за војне губитке. Радило се о одмазди италијанског окупатора не само за војнике убијене у борбама, већ и за ратне заробљенике, Италијане које су партизани ликвидирали по кратком поступку. Да ли су заробљени италијански војници морали бити ликвидирани, или је разумније било размјенити их за наше људе који су стријељани под Требјесом – свако може за себе дати одговор. Већина јавности ће сматрати да је размјена била једино разумно рјешење.
Војин Грубач: Експлозија реторичког муља и цивилизацијски одговор
Јока као параван за политикантске игре ДПС-а и ГП УРА
Видјели смо како су Александра Вуковић-Куч и Дарко Николић из ГП УРА политикантски, лицемјерно и кочоперно дигли тензије у овом случају и поставили мноштво питања. На њихова питања одговор је лак и налази се у облику контрапитања.
Рецимо, Александри Вуковић-Куч: ако оцјењује да је срамота што се сада није гласало за дизање тога споменика, поставља се питање: о чему она уопште прича и да ли је помало заборавна? ДПС је владао Црном Гором и Никшићем тридесет година, а Александра Вуковић-Куч никада није покренула иницијативу да се споменик Јоки Балетић подигне. Како то? Не само она, него нико из ДПС-а. То је права срамота и лицемјерје. Ћутати тридесет година, а сада се пробудити. Зато Александра губи право на било какав коментар и осврт по овом питању.
Што се тиче Дарка Николића из ГП УРА, видјели смо у овом тексту његове пламене тираде о томе како је ГП УРА „покрет утемељен на антифашистичкој традицији Црне Горе“!? То није тачно. Доказ је чињеница да за вријеме Владе Дритана Абазовића није подигнут споменик Јоки Балетић. Да им је до тога споменика било стало, то се лако могло завршити. Демократе и ЗБЦГ су тада били у опозицији, писнути нису смјели јер би изгубили мјеста по дубини. Што нијесте тада дигли споменик Јоки, Николићу?
Опет, и једни и други спомињу ПЕС. ПЕС-а није било за тридесет година владавине ДПС-а, нити за вријеме владавине премијера Абазовића. Без ПЕС-а се то могло ријешити врло лако. Шта се чекало? Чекао се ПЕС?
ДПС је за вријеме Владе Абазовића био дио парламентарне већине, па су се ДПС и ГП УРА тада могли лако договорити око споменика Јоки Балетић. Зашто нису? Није им то на памет падало! Баш их је било брига за Јоку. Нису на њу нити једном помислили, а шта им сад би?
Ако нису, што се сада јављају? Да спомеником окрпе свој црн политички образ? Да им он буде параван за политичка мешетарења? То не пролази! Све што су ових дана напричали и натрунили кроз халуциногене тираде – могу окачити мачку о реп.
