Пише: Војин Грубач
Послије тешких злочина почињених у НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима и каснијих, опсежних протјеривања цивилног српског становништва током војних акција „Бљесак“ и „Олуја“, очекивало се да ће драстично смањење српске популације у Хрватској довести до закономјерног губитка смисла постојања хрватских екстремистичких идеологија. Али, то се није десило. Оне су у задње вријеме доживјеле процват.
Хрватска се враћа на неонацистичке колосјеке
Велики, полумилионски концерт Томпсона је само потврдио да се Хрватска убрзано враћа на неонацистичке колосијеке апсолутно мрачне прошлости. Толерисање усташких симбола и поклича, величање злочина НДХ и опјевавање злогласних усташких официра је скупа с давањем назива улица по „знаменитим усташама“, постала сурова хрватска идеолошка реалност.
Војин Грубач: Катаклизма цивилног сектора лажних антифашиста
Традиционално прослављање злочиначке „Олује“, која је била војна акција усмјерена на масовно етничко чишћење српских цивила, што се и десило, је само била практична идеолошка надоградња екстремизма из прошлости, оног који је експлодирао за вријеме Другог свјетског рата.
Акције прогањања малобројне српске мањине у Сплиту и Загребу, приликом покушаја организовања културних манифестација, су били потврда да је од неонацистичког концерта Томпсона до неоусташких уличних акција, под било каквим изговором: био малени корак.
Недавни изливи мржње хрватских навијачких група у Подгорици — уз усташке покличе и симболе — указују да се та идеологија не само одржава, већ лагано појачава и извози у регион. Варијанту да хрватски државни врх није знао шта спремају њихови навијачи у Подгорици- треба искључити.
Ипак, дивљање хрватских навијача на стадиону под Горицом, гдје је јавност чула дрске покличе: Убиј Србина, За дом спремни, усташки се барјак вије, Ко не скаче православац је, нанијела огромну штету Хрватском имиџу и интересима на Балкану. Згадили су се свима! Не само грађанима Црне Горе већ и читавог региона. Наравно, то ће за собом повући озбиљне посљедице за Хрватску.
Прича о опраштању злочина није више актуелна
У јавном простору често се понавља став да злочине треба запамтити, али ради грађења неке боље будућности — опростити. Међутим, опроштај је могућ само онда када постоје признање злочина, искрено покајање, извињење и његова јасна осуда. Наравно, и одрицање да се икада више то може поновити.
У случају Хрватске ми не видимо ништа од тога, већ се иде на глорификацију свих грозних злочина почињених у име Хрватске. Прије свега, величању злочина НДХ, која је била најмонструозније држава у историји човјечанства.
Самим тим, прича о опраштању злочина који су се десили у НДХ, као и у „Бљеску“ и „Олуји“, нема никаквог смисла. Јер, тада би се, логично, морала опростити и садашња усташка дивљања у Хрватској, неонацистичка скандирања у Подгорици, масакр црногорских резервиста у Лори,…, али и све оно што ће се на истом неонацистичком валу и даље дешавати у Хрватској и изван ње. Намјера да се зауставе, не постоји.
Опростом се, дакле, ништа не постиже. Тиме се само шаљу знаци слабости који подстичу дио Хрватске на још жешћи и масовнији екстремизам. То пракса у реалном времену показује.
Мора се, запросто, прихватити истина да је из Хрватске као нечији пројекат, домаћи или инострани: покренут нови циклус мржње којим се претендује на прављење нових безобразлука, пакости и злочина, јер није у питању нека бизарна фолклорна представа. Или неко мисли да је ово само фолклор? Безазлена игра на бизарним основама?
Ако савремена Хрватска жели стабилност у региону, мора системски одбацити усташке симболе, ревизионизам злочиначких подухвата и величање дјела своје накарадне прошлости. Јер је таква идеологија довела до вишеструких геноцида над разним народима, највише Србима и то у континуитету. Досадашњи покушаји „опраштања“ хрватских злочина су доживјели фијаско. Тачније, били непромишљена формалност — празна ријеч без ефекта, која је отворила врата новим циклусима мржње, гдје је основа увијек иста: враћање на старе шеме величања НДХ. Не само у Хрватској, већ сада и изван њених граница, прије неки дан: у центру Подгорице. Тога у Црној Гори више бити неће. Тога филма више неће гледати!
