Пише: Војин Грубач
Док пресретнути телефонски разговори, који се објављују ових дана, свједоче о криминално – патолошком систему владања ДПС-а, јавио се историчар Драгутин Паповић да скрене ту врелу тему на колосјеке прошлости.
Дотични, сервилни ДПС историчар је одједном одлучио да се бизарни и опасни скандали које је правио ДПС за вријеме свог владања, а ових дана видимо о чему се ради, преведу на тему: да ли се 1918. године десила насилна анексија Црне Горе, или она није била насилна?! Елем, општепознато је да су стварањем Краљевине СХС нестале и Србија и Црна Гора кроз унутрашње устројство те државе, па се на том мјесту ова тема могла лако завршити прије почетка.
Конструкције лошег пропагандисте
Као повод за скретање теме Паповић је навео, како каже: «да су посланици ПЕС-а Гордан Стојовић и Милош Пижурица предложили измјене и допуне Закона о статусу потомака династије Петровић-Његош тако да се термин ‘насилна’ испред анексије избрише, наводећи да то ‘није усмјерено на ревизију историјских чињеница.»
Војин Грубач: Катаклизма цивилног сектора лажних антифашиста
А затим је тему закључио овако: «На овај начин је ПЕС званично усвојио бјелашку идеологију. Ако се има у виду да је ПЕС, саслуживањем у подизању и сакривању споменика Павлу Ђуришићу, званично усвојио четничку идеологију, може се недвосмислено закључити да је ПЕС постао бјелашко-четничка филијала Нове српске демократије.»
Што се тиче накарадних конструкција и констатација које су цитиране, одмах морамо експлицитно закључити да је Паповићу у тренутку писања текста изненада пукла идеолошка канализација.
Ипак, хајдемо по реду. Наравно да 1918. ѓодине никакве насилности није било, јер је Подгоричка скупштина одражавала већинску вољу народа Црне Горе тога времена. Свима је познато да је разлика између бјелаша и зеленаша била у томе што су први били за безусловно, а други за условно уједињење са Србијом. Уједињење са Србијом није се доводило у питање чак код ових конфронтираних страна.
Међутим, не само да није било никакве насилности 1918. године, већ није било нити анексије јер је стварањем Краљевине СХС- Србија нестала, претворивши се у много области.
Наиме, Краљевина СХС је одмах била подијељена на 33 области а потом, од 1929. године на девет бановина. Закључак је једнозначан: Црну Гору није могла анектирати Србија која је нестала прво у областима, а потом у бановинама. Дакле, сва ова прича је фактички била- ни о чему.
Војин Грубач: Катаклизма цивилног сектора лажних антифашиста
А тек, веза ПЕС-а с четницима кроз причу о споменику Павлу Ђуришићу је била конструкција недостојна једног историчара. Елем, можда је била достојна за некога ко користи тешке наркотике, јер је прича више него исчешена, лишена логике и здравог смисла.
Зато је смијешно што је све ове своје конструкције историчар Паповић ставио у текст објављен на порталу Аналитика 12. октобра 2025. под суманутим насловом: «Паповић: ПЕС је бјелашко-четничка партија»!? Можете замислити шта му је пало на памет: ПЕС је бјелашко- четничка партија!? И то се зове- наслов? Не, то је промашена етикета једног изгубљеног лика који не зна у којем свијету живи.
Колико знамо, што се тиче споменика Ђуришићу, ПЕС је реаговао оштром осудом тога догађаја. Осим њих, за подизање тога споменика не могу се везивати Демократе, па чак ни ЗБЦГ који се дистанцирао јер су на скупу у Горњем Заостру примјећени они који су учествовали у Ђукановићевој и Вучићевој афери «лажни државни удар у Црној Гори».
Тада се намеће питање: у чијој је режији тај споменик дигнут? Већи дио јавности сматра да су кругови око Вучића то иницирали, да би тиме дали простор Ђукановићевом пропагандном башибозуку да дејствује против садашње парламентарне већине. Отприлике је то тако и испало. Новост је, што се том пропагандном башибозуку својим накарадним текстом ево придружио и историчар Драгутин Паповић да буде мирођија неукусној и масној чорби два диктатора, од којих је један бивши.
Паповићев задатак је да спинује и диже прашину око небитног
Умјесто овога спиновања Паповића, данас је актуелно друго питање: да ли је Црна Гора 2006. године постала независна држава или је анектирана од стране криминалне хоботнице зла на чијем челу је био Мило Ђукановић и олигархија која је Црну Гору претворила у отирачу за чишћење својих скупоцјених ципела?
По ономе што видимо из преписки преко месинџера ових дана, десила се друга варијанта: тако да је питање 1918. године постало изузетно неважно као ствар далеке прошлости.
И да закључимо, Драгутин Паповић је очито погазио своју професију јер је од момента прелијетања на службу у ДПС, постао дио изопаченог система владања Црном Гором. Његов задатак, као и осталих пропагандиста тога система је био да диже медијску прашину о споредном и небитном док кроз Црну Гору шпартају контејнери кокаина и шлепери цигарета, а тајни рачуни се пуне стотинама милиона евра. А који му је сада задатак, више је него очито.
