Пише: Војин Грубач
Интересантна је та елементарна непогода када дијелу вулгарне јавности пукне реторичка депонија и одједном угледамо то бизарно идеолошко подземље које се дави у сопственом глибу. Кроз експлозију гадости и примитивизма усмјерену према посланици Слађани Калуђеровић, а потом и посланици Анђели Пековић Војиновић, јасно се показује колико се тај башибозук испуњен патолошком мржњом може спустити испод граница разума.
Када мржња проговори: анатомија једног јавног суноврата
О чему је ријеч? Навешћемо најприје примјере бруталних увреда упућених госпођи Анђели Пековић Војиновић, које је она објавила на свом профилу како би се јавност с њима упознала. Ево те депоније политичке мржње, која мора бити записана за будућност.
Извјесни „Ифат Улић“ назвао ју је „кучком усмрделом“, „распалом уличарком“ и „кобилом“; „Андрија Вујовић“ – „дебилкињом“; „Драго Драговић“ – „четникушом“; „Сафет Адровић“ – „козом“; „Смајо Синановић“ – „Вучићевом пушачицом, подгузном мувом“; „Добрила Добрић“ – „смрдуљом“; „Uriah Heep“ – „одвратном кравом“; „Okrugli ćošak“ опсовао је „матер и њој и Братићки“ све уз пријетње прогоном.
Опет, „Аида Омербожовић Хаџиахметовић“, „Okrugli ćošak“, „Ифат Улић“ и „Сафет Адровић“ пожељели су јој да се придружи Братићки у затвору или да ће их „искипати негдје пут Билеће и Прибоја“. Искипати, вели!?
Слично је било и у случају посланице, госпођице Слађане Калуђеровић, којој је 7. фебруара извјесни Драган Масловар, уз квалификацију „драга гуско“, поручио: „ако се не примирите, трактори су једино рјешење“. Можете замислити, тракторе спомиње бледолики гмизавац.
Заиста, из каквих пацовских рупа се колективно појављују ове распукле људске ништице, питање је сад.
Сада је јасно да прво што морају урадили надлежни органи је идентификовати кориснике тих скаредних профила. Могуће је да се њихови „никови“ не подударају са стварним идентитетом.
Наиме, одлично знамо ко је до сада режирао за своје политичке потребе међуетничке и међувјерске конфликте у Црној Гори, рецимо на њеном сјеверу. Лако може бити да је то иста кухиња. Дакле, наћи политичку кухиљу!
Желим својим „обожаваоцима“ мир и радост у души
Госпођица Калуђеровић је на пријетње Масловара, одавно познатог по шепурењу из иностранства, поднијела кривичну пријаву Тужилаштву због пријетњи и увреда. Послије предавања пријаве, истакла је да увијек јавно наступа: отворено, искрено и коректно, уважавајући политичке разлике, да је спремна и на оштру критику али да овакве фашистичке испаде треба у зачетку сасјећи. Ова порука је била врло прецизна.
С друге стране, пошто је јавност упознала са наводима петпарачког башибозука цивилизацијског потонућа, госпођа Анђела Пековић Војиновић је одговорила достојанствено и асиметрично. Њен коментар је гласио: „Хвала свим својим ‘обожаваоцима’ који ме (по ко зна који пут) подсјећају да је борба за пристојно друштво непрестана. Желим им да пронађу мир и радост у души, много љубави и здравља, посебно у овим данима рамазанског поста, а ускоро и Великог поста.“ Савршено!
Погледајмо о каквој је цивилизацијској разлици ријеч. Реакције и Слађане и Анђеле на овакве изливе мржње „модерних“ троглодита биле су више него достојне, навишег нивоа. Оне су дале су образац како се регулише ова неартикулисана гомила бурлајућег несклада, на достојанствен и супериоран начин.
Нереаговање као подстицање и охрабривање мржње
Елем, намеће се потреба за системским регистровањем сајбер-насилника и вођењем прецизне евиденције која би водила њиховом процесуирању — не само ових који су се сада нашли у фокусу јавности, већ и свих осталих који су у сјенци, оставши неоткривени.
Када се дешава брутално вријеђање јавних личности на друштвеним мрежама, уочавају се двоструки аршини појединих НВО, али и необично понашање правосудних органа. Уколико се ради о вријеђању идеолошких посленика бившег система Мила Ђукановића, реакције су тренутне у оба случаја.
Уколико се вријеђају представници садашње власти, реакције су на нивоу збуњеног пужа. Као да нека „виша сила“ координира понашање НВО-а, бројних женских лобија и комитета који се не желе огласити?! Слично је и са брзином правосудног система, који понекад реагује ефикасно, а у другим приликама као да уопште не постоји.
Неопходно је овај проблем ријешити без одлагања и прије свега елиминисати дупле стандарде. И успут, отворено јавности рећи која то „виша сила“ командује црногорским НВО и брзинама реакције надлежних органа, прије свега правосуђа. Јер, нереаговање значи подстицање и охрабривање мржње.
