Пише: Војин Грубач
Послије спознаје јавности да је дио државног апарата, који је био лоциран у служби подземља ДПС-а, организовао писање застрашујућих графита против Бошњака на сјеверу Црне Горе, очекивала се адекватна реакција Бошњачке странке.
И не само њих, већ и господе из Исламске вјерске заједнице (ИВЗ). На примјер, реиса ИВЗ Рифата Фејзића и бившег имама Главног одбора ИВЗ у Пљевљима Самира Кадрибашића, који је својевремено накарадне антибошњачке графите у Пљевљима оцијенио као: «четничке симболе у служби србовања». Елем, испало је да су сви ти четнички симболи, које спомиње Кадрибашић, били у служби ДПС-а. Кадрибашић, ево, данас ћути!?
Констатоваћемо да су адекватне реакције од Бошњачке странке и Исламске вјерске заједнице у Црној Гори – изостале, што је знаковито. Може се чак рећи, с високим процентом тачности: да вјерски и политички кругови Бошњака у Црној Гори немају ништа против- уколико застрашујуће графите против њиховог народа пишу скаредни кругови ДПС-а. Или није тако?
«Прање руку“ два политичка страшила прошлости
Умјесто да реагују на опасно писање графита мржње против Бошњака, које је могло изазвати озбиљне међуетничке сукобе, господа из Бошњачке странке су одлучила да покрену иницијативу за укидање награде Ристо Ратковић Радовану Караџићу, која му је додијељена далеке 1993. године.
Одлука ПЕС-а и Демократа да не гласају за такву иницијативу Бошњачке странке у локалном парламенту Бијелог Поља је била исправна с политичке тачке гледишта. Али и са процедуралне, јер је она била противзаконита.
ПЕС и Демократе су донијеле политички избалансирану одлуку тако да је негласање за дотичну иницијативу било елегантно и довољно рјешење за читаву ову фарсу. А како реаговати другачије на приземно политикантство и одлуку која значи «прање руку“ два политичка страшила прошлости: опозиционог ДПС-а и Бошњачке странке које је ултимативном вољом Квинте ушла у власт.
Али не само вољом амбасада Квинте, већ и добрим намјерама премијера Спајића да се од слуге криминалног режима Мила Ђукановића: Бошњачка странка преведе на нови колосијек. Иницијативом у Бијелом Пољу, Бошњачка странка се тешко спотакла. Умјесто да објасни јавности што је чекала пет, десет, двадесет, па чак и тридесет година да ту иницијативу поднесе: она је одлучила да «се купа у муљу сопствене прошлости»
Војин Грубач: Катаклизма цивилног сектора лажних антифашиста
ДПС и БС су тридесет двије године фигурисали као «четници»
Да резимирамо, ДПС и Бошњачка странка су од 1993. године до данас имали више од тридесет година да ту награду одузму. Јер, тиме су изгубили право да подносе такву иницијативу.
Ако су сматрале да ту награду треба баш сада одузети Караџићу, суштинско је питање: шта су чекали 32 године? Што је нису одузели? Што им је то тек сад, накнадно пало на памет? Факти су неумољиви, Бошњачка странка је ушла у власт 2016. године као „језичак на ваги“. Могла је тада чак срушити режим Ђукановића, који је од државе направио тешку криминалну организацију у коју су биле коптиране све гране власти. Ипак, није!? Зашто!?
Могли су тада тражити све што пожеле и све жеље би им биле испуњене, што се и десило. Укидање награде Ристо Ратковић Радовану Караџићу би им те 2016. године ДПС дао без размишљања. Глатко. Моментално. Али, Бошњачка странка то није тражила. Није јој то било на списку жеља. Зашто?
Тема одузимања награде Караџићу у локалном парламенту Бијелог Поља се обавезно морала отворити с једним логичним питањем предлагачу: што сте чекали 32. године да сада правите циркус? Јер, било какво објашњење би било контроверзно, бљутаво и смијешно. Умјесто тога, БС и ДПС су пројектовали следећу реторику: ко ову иницијативу не подржи- тај је четник!? Није ваљда? Баш, четник?
Ако већ тражимо четнике у овој причи, они су лоцирани у ДПС-у и Бошњачкој странци. Јер су неукидањем награде Караџићу, ДПС и БС историјски фигурисали као четници тридесет двије године. Или то није тако?
Награду уопште не треба одузимати
Све ово што се издешавало није уопште везано за Радована Караџића, који у овој причи није битан, нити је тема. Дјелимично је тема што је иницијатива о укидању награде незаконита. Главна тема је: тумарање и бауљање Бошњачке странке и ДПС-а.
Руководство Бошњачке странке очито није схватило да их некакво «укидање награде Караџићу» уопште не може «опрати» од политичке сарадње са хоботницом зла која је, ево испаде: писала чак и застрашујуће графите против њиховог народа. Подршка овој иницијативи БС-а од стране ДПС-а не може ДПС-у «опрати» многа непочинства: аферу „Телеком“, „Црне тројке“, шверц цигарета и кокаина, политичка убиства, …, нити то што се за вријеме њихове владавине из Црне Горе иселило 220.000 људи.
Закључак би, послије свега могао бити: награда Караџићу се законски не може, а политички уопште не треба одузети: јер је њено тридесет двогодишње неодузимање дио историје Бошњачке странке и ДПС-а, те самим тим има историјски значај.
