Пише: Војин Грубач
Питање двојног држављанства, којим ће се обезбиједити права грађана Црне Горе који живе на територији бивше Југославије и оних који живе на Западу је процес који се не може зауставити.
То се намеће као цивилизацијска обавеза, о чему је у јуну свој осврт и темељно образложење дао премијер Милојко Спаић.
У том смислу, приче о „црвеним линијама“ које ових дана пласирају ДПС и његови сателити, а што је најчудније и потпредсједник Владе Ник Ђељошај, чија је острашћена реторика апсолутно неприхватљива и изван здравог смисла: представљају провидан покушај наставка политике кршења грађанских и људских права која се спроводила у временима владавине ригидног Ђукановићевог режима.
Дакако, давање двојног држављанства и гласачко право су потпуно различите ствари.
Да би се добило право гласа на изборима мора се задовољити много услова, а кључни су мјесто пребивалишта и вријеме пребивања у Црној Гори на годишњем нивоу. И, шта је ту проблем?
Све приче о наводној промјени националне структуре становништва давањем двојног држављанства су бесмислене и обојене шовинизмом, јер подразумијевају да се некоме не свиђа претпоставени идентитет грађана рођених у Црној Гори који би добили држављанство Црне Горе.
Анимозитет према људима по основи етничке и вјерске припадности који су рођени у Црној Гори обично пласирају они политичари и партије који се лажно куну у европске и евроатлантске вриједности да би тиме прикрили латентни шовинизам и сирова антицивилизацијска предубјеђења.
Елем, како је званична информација да је од 2012. до 2022. године око 30.000 људи добило држављанство Црне Горе, ред би био да се јавност упозна идентитетским параметрима тих нових држављана да би знали који то идентитети „не мијењају етничку структуру Црне Горе“.
Али, и у којим су државама ти нови црногорски држављани живјели, па су подобни?
Осим тога, попис је показао да 220.000 црногорских држављана не живе у Црној Гори.
Тим људима, који чине 26 одсто грађана Црне Горе, би изгласавањем двојног држављанства било омогућено да комфорније остварују своја права.
Како у матичној држави Црној Гори тако и у државама у које су отишли због социјалне биједе и економске катаклизме коју су, док су биле у власти: својим лошим радом урадиле управо оне партије које се данас буне против двојног држављанства.
Већини њих, који већ биу двојно држављанство би се потврдило то право, да не би тај факт скривали из страха од губитка држављанства Црне Горе.
Тако да, по овом питању: све „црвене линије“ се могу окачити мачку о реп.
