Пише: Војин Грубач
Послије политичког умировљења, бивши црногорски диктатор Мило Ђукановић показује знаковиту нервозу и прави грешку за грешком.
Није само грешка задњи, пријетећи интервју код Шуковића гдје је спомињао анахрони институт крвне освете, што је било ретроградно и банално, оправдано изазвавши бурне реакције јавности.
Политичка грешка Ђукановића је била што је натјерао „младе реформаторе“ ДПС-а да, попут оловних војника учествују на недавној процесији у Никшићу, чиме им је „ореол реформаторства“ дефинитивно упропаштен у очима јавностини амбасада, иако је и тако био лажан.
Дакле, грешке бившег диктатора се ређају, што је последица његове енормне узрујаности процесима који се дешавају у Црној Гори.
Дакако, крвну освету је спомињао у контексту рефлексивног одговора на наводни „реваншизам“ нове власти према „неистомишљеницима“.
Али је у њих, грешком сврстао носиоце криминалне хоботнице тродеценијског режима на чијем је челу био.
При чему, јавност је уочила да је лицемјерно то што Ђукановић било кога осуђује за „реваншизам“ када се систем, којег је он персонификовао тридесет година, управо заснивао на бруталном реваншизму према „неподобнима“ на: националној, вјерској и идеолошкој основи.
Ти који су били означени као „неподобни“: пар деценија нису могли добити мјесто у државној управи, а они који су екстремно сметали његовим режиму били су чак брутално ликвидирани.
Сјетимо се само судбине Душка Јовановића и Славољуба Шћекића, да не говоримо о осталима.
Ипак, јавност је подијељена у размишљању: према коме је Ђукановић адресирао отворене пријетње?!
Једни тврде према СДТ-у Нововићу и судијама који ће судити његовом „пуленима“, а други сматрају да је пријетња упућена онима који би могли бити заштићени свједоци на извјесним суђењима.
Дакако, могуће је да су Ђукановићеве пријетње упућене свима осим кључном фактору: силама Квинте које су одлучиле да се коначно обрачунају с носиоцима крупног криминала у Црној Гори, а самим тим и са Ђукановићевом свитом која је егзистирала у свим гранама власти.
Умјесто да ћути и не реагује на процесе, Ђукановић се јавио на начин који може убрзати одлуку Квинте за његово процесуирање.
Јер, плашити Запад некаквим „крвним осветама“ може изазвати ситуацију да Квинта потегне бескрвну батину и нареди још жешћа хапшења политичког врха криминалне хоботнице.
Самим тим, Ђукановић ће због својих пријетећих изјава сигурно имати проблем са Западом, који ће га у перспективи персонално дефинисати као „сметњу демократском развоју Црне Горе и евроатлантским интеграцијама“.
Јер, пријетњама „крвним осветама“ се свакако не иде у Европу!? Или иде?
Док се многе јавне личности попут лавине обрушавају на скарадне, пријетеће изјаве Ђукановића, премијер Спајић је на њих реаговао неком врстом политичког „ан-пасана“.
Тачније, прошао је поред Ђукановића као поред фосилног остатка старих времена, рекавши сљедеће: “Најбоље освете су резултати у инфраструктури и желим да се сви осветимо лошем вођењу државе у прошлости на начин што ћемо боље да водимо државу и што ћемо инфраструктуру да дигнемо на незамислив ниво. По мени је то најбоља освета на освету и да затворимо тај круг освета, надам се заувијек у Црној Гори“.
Елем, ако знамо да су криминалне структуре, користећи територију Црне Горе као платформу за шверц у огромним обимима: по неким процјенама имале добит око седам милијарди долара, та сума се поклапа са процјенама планиране изградње свих аутопутева и брзих путева кроз Црну Гору.
Дакле, умјесто да се тај огромни новац уложио у инфраструктуру Црне Горе или њену економију: он је отишао „тамо далеко“.
Заузврат је Црна Гора добила несувисле пријетње од стране Ђукановића, који пати од стања страха и неизвјесности који иду узлазном путањом.
Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
