Пише: Војин Грубач
Европа је ових дана добила једног новог државника, Фридриха Мерца, будућег канцелара Њемачке који долази из редова „дубоке државе“.
Самим тим је било очекивано и закономјерно, да он реторички одмах и оштро уђе у конфликт са Вашингтоном, тврдећи да неће дозволити мијешање нове америчке администрације у питања ЕУ.
Прецизније, Мерц је дословно изјавио: „Потребно је Европско јединство како би се супротставили мијешању САД и Русије“, називајући „интервенције“ из Вашингтона: „драматичним и драстичним“.
Узгред буди речено, европске државе су се отворено мијешале у последње изборе у САД, стајући на страну кандидата дубоке државе, господина Бајдена: тако да је свака прича о „мијешању“ прилично упитна.
Проблем те „бачене рукавице изазова“ у лице Вашингтона од стране Мерца је у томе што је економија САД дупло јача од економије ЕУ, а војна сила Европе неколико десетина пута слабија од војне силе САД. Шта то значи: одлично знамо у грубим временима бруталне геополитике, који слиједе.
Мерц има подршку дубоке државе, која јесте моћна сила инвестиционих фондова, али је врло проблематично: да ли и поред тога има довољно „добре карте у рукама“ ако улази у отворени конфликт са Вашингтоном који је вишеструко јачи од Европе?
Кроз трактат о „европском јединству“, Мерц позива све државе ЕУ да му се придруже. Да ли ће се то десити?
Мађарска и Словачка се очито неће придружити тој идеји, а отказ од такве политике може се скоро сигурно очекивати од Ђорђе Мелони, премијерке Италије: виспрене политичарке широког опсега маневра, државнице која одлично осјећа планетарне тектонске поремећаје и реалне тенденције у геополитици.
У том случају, Вашингтон има критичну масу да дође до поларизације у ЕУ по питању идеје коју је предочио Мерц, а свака поларизација у овом сумбурном времену може довести до дубљег европског раскола и мијењања силе политичке гравитације европских држава.
Како предсједник империје зване САД, Доналд Трамп: има врло „жестоке момке“ у својој администрацији, то ће питање идеје супротстављања кључној империји Запада, коју је изнио будући канцлер Фридрих Мерц: бити у тешким искушењима. Просто речено, тло ће да му се затресе од такве идеје.
У том смислу, не би било неочекивано да се као лидер нове Европе од стране САД промовише премијерка Италије: Ђорђа Мелони, а одбаци Фридрих Мерц: будући канцлер Њемачке.
Гледајући ствари не само у домену односа силе и моћи, већ и метафизички: све су прилике да долази вријеме Ђорђе Мелони.
Премијерка Италије Мелони изванредно балансира међу крајностима, што је неопходно да би се Европа сачувала од опширног унутрашњег политичког конфликта већих размјера, који би јој могао донијети не баш лијепе перспективе: како у очито противурјечним друштвеним процесима, тако и у економији која је у озбиљним проблемима.
