Пише: Владимир Ђукановић
Минхенска мировна конференција, која окупља политичке лидере, углавном западне, постоји од 1963. године. Идеја је да једном годишње западна елита „претресе“ геополитичке теме и одреди приоритете за следећу годину. Углавном је то било окупљање оних који су се тапшали по леђима тако да су године пролазиле без озбиљних реформи и напретка у међународним односима. Онда се 2007. године десио мали потрес када је Владимир Путин, тада још миљеник датих лидера, одржао говор.
Председник Русије Владимир Путин изнео је низ кључних ставова. Оштро је критиковао униполарни светски поредак предвођен Сједињеним Америчким Државама, називајући га опасним и неодрживим. Изразио је забринутост због ширења НАТО-а ка истоку, сматрајући то директном претњом безбедности Русије. Путин је такође осудио једнострану употребу војне силе без одобрења Уједињених нација, наводећи да такве акције дестабилизују глобалну безбедност. Указао је на ерозију међународног права и позвао на успостављање мултиполарног света где би све нације имале равноправну улогу. Истакао је да глобална економска неравнотежа може довести до сукоба и критиковао је америчку политику наметања својих вредности другим нацијама. Изразио је забринутост због развоја нових система наоружања који могу нарушити глобалну стратешку равнотежу. На крају, апеловао је на отворен и искрен дијалог међу нацијама како би се решавали глобални проблеми и избегли конфликти.
Тај говор је одбачен као вапај лузерске стране из Хладног Рата. Као да нису приметили да се руско друштво и економија мењају. Сталним наглашавањем да Русија није супер сила као да су призивали мечку која им је сада пред вратима. Крај историје и друге ултра-либералне фантазије само су даље навукле скраму на очи оних који су сматрали да њих десетак процената имају свето право да наметну планети своје декадентне вредности. Ничеов европски нихилизам не само да је доживео врхунац у свом историјском и географском контексту, већ су отворено саопштили да сваки црнац, индијац, или кинез морају да усвоје шумске вредности својих белих непријатеља. То је културолошки дисбаланс који је Путин видео као прозор кроз који може да прогура своје империјалистичке интересе.
Овогодишња епизода се завршила плачем председавајућег ове конференције Кристофа Хојзгена. Тај плач је уследио дан након директног обраћања потпредседника Америке ЈД Венса. Говор је гурнуо штап у точкове западног бицикла јер је кроз сузе рекао да нема више заједничке вредносне основе. А како да буде са Европом која лута у магли завршнице постмодернизма и уласка у wоке лудило које је необјашњиво остатку света. Бирократски завезани унутар нефункционалне Европске Уније, Стари континент није конкурентан ни економски ни духовно. Тешко је објаснити просечном европљанину, па и овим балканским, да их остатак света неће. Када одеш у Африку и попујеш континенту о правима маргиналних група, ти си као сеоски идиот који објашњава слону да су му мрави под ногама.
Свет вештачке интелигенције и брзих информација не чека старце. Генерацијски јаз никада није био већи јер технолошки напредак никад није био бржи. То се види сваки пут када погледате политички скуп као овај у Минхену. Политички старци и старице очајно покушавају да остану релевантни кроз старе односе држећи статус кво као неки свети грал својих промашених политика. Нигде се то боље не види него у разваљивању агенције УСАид у САД.
Већина програма је огољена сад када излазе детаљи трошења милијарди долара америчких порезника на „софт“ програме широм света. Са сваким ударцем по тастатури клинаца из ДОГЕ (Department of Government Efficiency), америчка јавност коначно има увид на шта се новац конкретно трошио. Као и сваки пут истина је сива на сивилу. Поред програма који јесу помагали људима широм света, нарочито у области здравства, ту је и гомила глупости којој се читав свет чуди. Да их сада не набрајамо, само пратите X налог Илон Маск-а и биће вам јасно. Треба навести један ироничан пример везан на Србију. У петак је укинут програм УСАИД-а са називом „improving public procurement“. Тај програм је направљен да би се у Србији унапредиле јавне набавке. Човек не зна да ли да се смеје или плаче. У земљи где је сваки тендер намештен они од 2001. године финансирају програм чији је циљ спречавање корупције. Па шта сте господо радили свих ових година? Кога сте едуковали и о чему? Како да се спакују тендери тако да их увек добије иста екипа? Српски студенти протестују већ месецима баш због тога: толико сте добро истренирали ваше локалне пулене да је корупција почела и да убија.
Свет се радикално мења јер се однос снага радикално променио. И сви то сада знају сем европских елита. Шок који је уследио након обраћања американаца још бруји Старим континентом. Украјина не може да се ослони на помоћ САД. Трамп хоће да пуну цену рата у Украјини пребаци на Европу. Проблем тог плана је што европска економска структура не може да издржи тај трошак. У моделу социјалне државе коју је Европа формирала нема места за велике војне буџете. Да би се успешно дохватили са Русијом Европа мора да троши између 4% и 5% свог БДП-а на одбрану. Просечан ЕУ буџет је на око 49% БДП-а, што значи да би државе Европе морале да троше око 10% свог буџета на одбрану.
Без значајног економског раста немогуће је обезбедити подршку гласача за такве промене. Новац би морао да дође из социјалних програма који нису деценијама реформисани у Европи. Сваки покушај ће завршити са протестантима на улицама и променом политичких елита. Та промена је у Европи болна, као што је била болна критика потпредседника ЈД Венса на рачун демократских тековина на Старом континенту. Највише их је заболела критика на рачун поништавања избора у Румунији где су председнички избори поништени јер је победио про-руски кандидат. Трамп и његова МАГА екипа су дали до знања да је то неприхватљиво.
Европски десничарски комплекс, који је и даље урезан у психу великог броја људи је последица фашистичког масакра током последњег светског рата. Америка никад није била на тај начин збуњена јер је у оба рата била на правој страни. Зато су амерички десничари често фрустрирани европском паранојом и гушењем слободе говора. То им је овог пута директно речено. Страшни греси европских предака нису изговор за гушење слобода модерне генерације. Примитиван однос према религији и конзервативним теоријама друштва се убрзано континенту обија о главу.
Победник у овом крвавом конфликту је Владимир Путин. Од почетка рата многи су разматрали разна сценарија. Али да ће се о свему договарати само Путин и Трамп, тај нам сценарио нико није понудио. За тим столом неће бити Украјине, као жртве овог конфликта, неће бити Европе, али неће бити ни Кине. Решење ће бити представљено свету као узми или остави два лидера које већина Европе презире. Tough luck.
Извор: Фејсбучење
