Најбољи тимови доприносе позицији универзитета и на западу је рангирање високошколских установа јако важно, али је у Црној Гори другачија ситуација по том питању. Код нас није толико важно да ли ће неко имати диплому са државног универзитета или ће је донијети из Новог Пазара. То је тако у једној партитократској земљи иако позиција универзитета треба да одређује квалитет и утиче на запошљавање кадра који има диплому са те установе – рекао је Пешић за Побједу
Универзитет Црне Горе позиционирао се из области екологије и еволуције међу 1.000 најбољих високошколских институција на свијету. Такво рангирање завриједио је захваљујући научним радовима и достигнућима професора др Владимира Пешића са ПМФ-а. Пешић је рекао за Побједу да се могу достићи разни нивои успјеха, али да их је изазовно сачувати, јер је на глобалном нивоу огромна конкуренција.
Водећи свјетски портал за научнике – Research.com, сваке године објављује списак водећих универзитета и научника по областима. Професор Пешић се позиционирао међу најбољима из области еволуције и екологије, што је аутоматски допринијело да се црногорски универзитет из ове области смјести међу најбоље. Пешић каже да је ове године Универзитет Црне Горе први пут рангиран из екологије и еволуције. Универзитет се добро позиционирао и из области компјутерских наука и електротехнике, а тај успјех забиљежен је и прошле године.
Проф. др Вељко Милутиновић: Црна Гора може постати центар еколошког инжењеринга у регион
Јако је важно да се Универзитет почне појављивати међу најбољима на свијету из одређених области. Треба истаћи да смо се из области екологије и еволуције са Балкана позиционирали колеге из Словеније и ја и то је то. Без обзира што се у другим земљама налазе фантастични универзитети, научни тимови – нема их. У свијету је огромна конкуренција. Толико је младих људи који откривају фантастичне ствари и изазов је сачувати ову позицију. У Кини, на примјер, има универзитет који је стар четири-пет година, али улаже огромна средства у истраживања и појављује се онда брзо у врх свјетских листа – рекао је Пешић.
Он је истакао да се Универзитет рангирао добро, а да то нијесу успјеле да учине високошколске установе које су много старије и искусније у региону.
– Искочили смо и изнад регионалног нивоа и ушли у хиљаду најбољих. Охрабрујуће је то за сваку земљу. У овом случају је разматрано 6.000 најбољих универзитета, од можда 60.000 колико их је на свијету – рекао је Пешић.
Да би се одржала препознатљива позиција Универзитета која потврђује квалитет, према ријечима професора, потребне су двије ствари да се реализују – да се мотивишу млади људи да се баве науком и да се улаже више средстава за истраживања.
– Имамо малу срећу када је ријеч о мојој области – екологије и еволуције. Црна Гора је изванредна природна лабораторија и јако је интересантна великом броју тимова са којим успостављамо контакте и тако минимизирамо проблем који имамо са финансирањем – рекао је Пешић.
Институције не сарађују Он је образложио да најбољи тимови доприносе позицији универзитета и да је на западу рангирање високошколских установа јако важно. Пешић сматра да је у Црној Гори другачија ситуација по том питању.
– Код нас није толико важно да ли ће неко имати диплому са државног универзитета или ће је донијети из Новог Пазара. То је тако у једној партитократској земљи иако позиција универзитета треба да одређује квалитет и утиче на запошљавање кадра који има диплому са те установе – рекао је он.
Пешић каже да након овог рангирања нико од надлежних није са њим контакирао. Он истиче да са Министарством екологије одавно не може да успостави било какву сарадњу, те да ,,тог односа практично нема“.
– Прочитао сам негдје на њиховом сајту да би они радо правили неки студијски програм за еколошки инжењеринг, јер као нема у Црној Гори кадра из области еколошког инжењеринга, да недостаје експерата и тако даље. Потпуно су то неке теме које су ван контекста. Ми имамо стручњаке, врхунске екологе, имамо студијске програме. Можда Министарству не одговарају неки гласови еколошких активиста, професора, који се можда не поклапају са њиховим визијама. Отуда и нека жеља да имају своје посебне програме са другим подобним професорима. То ме не чини срећним – каже Пешић.
Додао је да као професор може да помогне држави да ријеши низ проблема.
– Предајем 25 година на Универзитету, а не могу да се сјетим да сам икада био у некој комисији Министарства екологије гдје се разматрао неки проблем из екологије или биодиверзитета у Црној Гори. Можда неки индикатори говоре о том односу. То је чињенично стање и није било повратне спреге између науке и институција – каже Пешић.
Поносан на студенте С друге стране, како наводи, чини га срећним да студенти који су уписали Природно-математички факултет Универзитета Црне Горе и који завршавају, апсолутно добијају врхунско образовање на нивоу свјетских институција.
– Нажалост, они немају много опција да раде у црногорским институцијама. Жао ми је што држава не може да изгради институције у области заштите животне средине да би најбољи млади радили у њима. То ме понекад чини љутим и бијесним на читав овај систем који не препознаје оно што је добро, а то су ти млади људи који су остали овдје – рекао је Пешић.
Професор је поручио да институције треба да почну да запошљавају најбоље студенте и успјешни кадар.
– Док је год ове политике запошљавања, не очекујем да ће бити побољшања односа између професора, односно Универзитета и надлежних министарстава – закључује Пешић.
Пешић је, између осталог, годинама препознат као један од најбољих научника на свијету, те се налази на престижној Станфордовој листи међу два одсто најцитиранијих научника у свијету. Професор се бави истраживањем различитих група бескичмењака, а до сада је описао сâм или у сарадњи са бројним свјетским научницима скоро 500 нових врста за науку. Недавно је забиљежио успјех када је са колегом проф. Александром Болотовим, академиком Руске академије наука, описао два нова рода афричких и европских пијавица. Једна од пијавица откривена је на основу ДНК материјала из Црне Горе.
Извор: УЦГ
