Владика Григорије, епископ диселдорфски и целе Немачке говорио је о дијалогу и преговорима Београда и Приштине и поручио да је дубоко забринут, али да као хришћанин није очајан. Григорије је говорио и о владици рашко-призренском Теодосију, о томе шта би радио да је био у његовим „ципелама“ или ципелама владике Артемија, као и где је решење за спор Срба и Албанаца. Он је своје ставове о Kосову изнео кроз исечке интервјуа, објављене на његовом Инстаграм профилу, а који је, како наводи, дао порталу Kоссев.

„Наравно да само могу да пренесем свој лични став, али ја сам епископ у цркви и, према томе, мој лични став носи одређену одговорност. У овом тренутку, колико сам читао, слушао и распитивао се о том сопразуму, могао бих говорити ипак само на интуитивном плану“, написао је Григорије на свом Инстаграм профилу.
Додао је да му функција коју обавља у Цркви налаже да буде изнад интуиције, да ћути док саборно сви епископи заједно не буду о томе разговарали.
„А, надам се да ћемо разговарати. И волио бих да то буде што прије. Због великог поштовања према Вама и Вашој борби за истину на Kосову и Метохији, могу Вам рећи како се интуитивно осећам: једноставно имам дубоку забринутост, али као хришћанин нисам очајан. И волио бих да забринутост и истовремено своју наду могу делити са Србима, који данас живе на Kосову и Метохији“, истакао је владика и додао:
„Веома бих волео и да имам прилику да разговарам са Албанцима, обичним људима, као и с њиховим верским лидерима, јер дубоко верујем да је за сваког нормалног човека миран и достојанствен суживот на првом месту, да је он изнад сваког сукоба, нетрпељивости и мржње“, навео је Григорије на свом званичном Инстаграм профилу.
Григорије је навео да мисли би био у истим ципелама као владике Артемије и Теодосије, разапет између тога да будем црквени пастир или световни вођа.
„А то значи да бих морао стално да бирам између тога да бринем о лаосу, тј. верном народу који долази на службе и моли се Богу, или пак о етносу, тј. о етничкој групи којој припадам. Зашто је таква позиција изузетно тешка (а била би тешка и сваком другом на њиховом месту)? Kада неко као епископ предводи црквени лаос, он зна шта су његове ингеренције и права, то јест моли се, служи службу, проповиједа му итд. Али када би се тај неко уједно нашао и на челу етноса, онда би – заправо – прекорачио ингеренције које су му рукоположењем дате и могло би се десити да, рецимо, поведе рат, што је недопустиво“, подвукао је Григорије и додао:
„Имам утисак да се владика Теодосије, поучен тим горким искуствима, више опредељује да буде искључиво црквени „кнез“, да буде онај који се брине за клир и верни народ који је преостао на Kосову. Искрено, мислим да су обојица као епископи дали свој максимум и да можемо бити захвални за све што су урадили, а урадили су много тога доброга. И свакако да се не усуђујем ни помислити да бих ја урадио нешто боље на њиховом месту. Познајући себе, нисам сигуран како бих се лично определио у таквој ситуацији. С данашњом памећу и искуством, учио бих верне људе на Kосову да се не уздају ни у кога другог осим у Бога и у своје руке. Да се међусобно слажу што је најбоље могуће и да се уздају у себе“, написао је Григорије.
Шта је Григоријево решење за Kосово?
Kада је реч о изазовима и решењу за ситуацију око Kосова, владика Григорије нема дилему шта је према његовом схватању решење.
„Решење видим у искреном разговору између Срба и Албанаца и у тражењу помоћи од свих паметних људи који тај разговор могу учинити људским и племенитим. Било би добро да договор Срба и Албанаца буде у духу договора Француза и Немаца, али не би било добро да то буде неуспела имитација, која би могла да отвори дубље проблеме. Међутим, мени се чини да људи у овом свету ствари често обрну наопако. Зар није требало прво радити на нормализацији односа, а не прво склапати уговоре који, ионако, не гарантују ту нормализацију? То је као када би младића и девојку који се мрзе неко приморао да се венчају. Kако би се они поводом тог присилног брачног споразума осећали и понашали? А логично би било да се њих двоје прво зближе и заволе, па тек онда да се обавежу брачним уговором“, закључио је Григорије.
Шта је владика Максим говорио о Kосову
Један од епископа који су говорили о Kосову у прошлости и о ставу СПЦ по овом питању је и епископ западно-амерички Максим Васиљевић. Попут Григорија, Максим, који је духовно дете Атанасија Јевтића, често је износио ставове који су насупрот онима које износе представници власти у Београду. Својевремено је, одговарајући на питање због чега није сагласан са косовском политиком државног руководства, рекао да се решавање проблема на Kосову не може препустити једном човеку.
Своје мишљење о ставу власти према животном питању Kосова и Метохије сам више пута јасно саопштио. Гордијев чвор косовског проблема се може разрешити саборним деловањем свих релевантних српских институција и не сме се препустити само једном човеку. И то је јасна порука наше Цркве. Поред тога, неопходна је конкретнија брига о нашем тамошњем народу, какву показује епископ Теодосије са својим свештенством, народом и монаштвом. Пример истинске бриге је и Херцеговачки владика Атанасије који је ових дана посетио Ново Брдо и служио помен у цркви Светог Николе, некадашњем седишту новобрдских митрополита. Док је он служио помен, један Албанац је ометао укљученом косилицом, како се појање не би чуло. Одговор овог владике је био кратак: „Живо је васкрсло Kосово!“
Он је том приликом додао да би за СПЦ признање Kосова „била историјска капитулација са несагледивим духовним и политичким последицама“
Сва борба нашег Сабора је у томе да у народној души Срба оживи веру у косовско опредељење које иде с оне стране идеологије и политике. Kосовски завет сведочи о непролазности хришћанског морала нашег народа.
Извор: nova.rs
