Саопштење Влада Бојовића, извршног директора и члана Предсједништва Покрета Европа сад:
Улцињу су потребне милијарде – више него иједном другом граду.
Не само да би се луксузно улагало, већ да би се ријешили нагомилани еколошки, урбанистички, инфраструктурни и економски проблеми. Улцињ је једина приморска општина у Црној Гори која користи егализациони фонд (за неразвијене општине) и то емотивни покличи и транспаренти еколошких и партијских активиста не могу промијенити.
Прије било какве расправе, важно је знати неколико чињеница:
1. Држава Црна Гора посједује 14 милиона м² у залеђу Велике плаже – што чини чак 70% укупне површине. Тај простор је потпуно неискориштен, за разлику од саме плаже која „живи“ само 3 до 4 мјесеца годишње.
2. До Улциња се љети путује и до 3 сата, због недостатка адекватне саобраћајне инфраструктуре – било да долазите с границе или из правца најближих аеродрома.
Драгослав Рашета: Нова дипломатија САД – Трампов „обрнути Кисинџер“
3. Залеђе је деценијама претворено у дивљу депонију, затрпано чврстим и комуналним отпадом, кроз које слободно лутају стада крава.
4. Бојана, која омеђава залеђе, прима фекалне и индустријске испусте, не само из Улциња већ и из сусједне Албаније.
5. Ерозија ријеке Бојане директно угрожава обалу и саму Велику плажу.
6. Улцињ нема основну инфраструктуру: ни колектор, ни савремене саобраћајнице, ни аеродром, ни болницу – ништа што би омогућило нормално функционисање, а камоли одржив туризам.
7. Град је девастиран у посљедње три деценије, кроз неуспјеле приватизације и неконтролисану градњу.
8. Тендер за закуп плажа показао је да су највећи интерес показали закупци блиски локалним политичким структурама – које се у претходним годинама нијесу истакле по савјесном управљању.
Улцињ више нема луксуз да чека. Овакво стање јасно указује да предходне генерације и власти Црне Горе и Улциња нису успјеле ни приближно успјешно да газдују својим ресурсима. Потребна је озбиљна планска припрема, улагања, али и одговорни људи да их спроведу.
Извор: ИН4С
