Законита привилегија, скривено власништво и право као пас који је волео возове
Пише: Владан С. Бојић
Најопаснији вид офшор система није увек у томе што крши закон, већ у томе што је закон у различитим државама научио да раздвоји место на коме се добит ствара, од места на коме се опорезује, стварног власника од уписаног власника и дуг од делотворне одговорности. Тако правно дозвољена техника може производи материјално — недопустиву неједнакост.
Увод: пљачка има поштено име, законита привилегија има лажна документа
Када неко обије банку, друштво зна како да назове радњу, кога да гони и коју санкцију да примени. Када, међутим, велики капитал употреби низ друштава, трастова, номиналних директора, уговора о зајму, каматама, лиценцама и разним консултантским услугама, исти економски исход, или одлив вредности из заједнице у којој је она створена, може бити произведен уредним уговорима, печатима и регистрационим бројевима. Први случај је видљив и кажњив. Други је невидљив, професионално пројектован а формално — законит.
Та и таква законитост је средишњи проблем, јер не доказује правичност система; већ да је привилегија уграђена у његову архитектуру. Човек који плаћа порез тамо где живи и ради, финансира судове, катастар, полицију, школе, болнице, путеве и заштиту својине. Онај ко послује у тој истој заједници, на истом тржишту, користи исту инфраструктуру и остварује исту институционалну заштиту, али добит књижи у јурисдикцији с минималним порезом, не доноси само „пословну одлуку“, већ део трошка свог пословања пребацује на оне који не могу да побегну. Зато се офшоризам не сме свести на егзотична острва, тајне рачуне и кривичне афере, јер је, и порески, и својински, процесни, политички, социјални и морални поредак. Његова главна имовина није палма с Кариба, већ удаљеност: живи између прихода и пореза, имена и контроле, пресуде и наплате, државне погодности и јавне одговорности.
Шта је офшоризам: Од: Чији си ти мали; до: Мали, под чијом си јурисдикцијом
Офшор компанија није посебна врста правног лица с јединственом светском дефиницијом, него је то функционалан назив за друштво смештено изван земље у којој се налазе, његова стварна делатност, имовина, управљање или власник, најчешће у јурисдикцији која нуди низак порез, ограничено објављивање података, једноставну регистрацију и посредничке услуге. Делавер, Џерзи, Британска Девичанска Острва, Кајманска Острва, Белизе, Панама, Сејшели, Маурицијус, Свети Винсент и Гренадини и друга места разликују се по праву, али у међународним структурама могу обављати сродну функцију. Офшор систем зато није само порески режим, већ нешто много више: омогућава капиталу да бира: где ће постојати када стиче права, а где неће постојати када треба да испуни обавезу. Када треба примити концесију, или купити непокретност, добити кредит и закључити уговор, структура је правно присутна. Када треба открити власника, платити порез, примити тужбу или извршити пресуду, она постаје низ адреса, посредника и различитих правних поредака.
Речник прикривања: стварни превод офшора је језик који лаже
Траст (trust) није компанија већ правни однос: оснивач преноси имовину поверенику да њоме управља у корист корисника или ради одређене сврхе. Оснивач (settlor) је лице које успоставља траст и у — њега уноси имовину. Повереник (trustee) је формални правни титулар имовине који је дужан да њоме управља према правилима траста. Корисник (beneficiary) је лице које има право на приход, на имовину или другу корист из траста. Заштитник (protector) је лице које, зависно од уговора, надзире повереника или одобрава кључне одлуке. Љуштура—компанија (shell company) је правно лице које може имати рачун и имовину, али нема ни значајну стварну делатност, запослене или пословни простор.
Номинални акционар или директор је лице чије се име појављује у регистру, док одлуке или економску корист може имати друго лице. Холдинг и SPV је друштво које држи уделе или је основано за један пројекат, имовину, кредит или трансакцију. Стварни власник (beneficial owner) је физичко лице које на крају поседује, контролише или има претежну економску корист, без обзира на формални низ друштава. То нису правни синоними. Али, када се сложе кроз више држава, могу постати делови истог механизма симулакрума: регистар показује једно лице, уговор представља друго лице, налог банци даје и указује на треће лице, а корист прима неко сасвим четврто. Зато су кључна питања увек иста: ко је обезбедио новац, ко доноси одлуке, ко може располагати имовином и коме припада добит?
Три стуба офшор система
I — Порез који се претвара у профит
Први стуб је премештање пореске основице. Добит се економски ствара у држави у којој постоје радници, купци, земљиште, путеви, судови и јавна инфраструктура, али се правно приказује у сасвим другом месту: кроз камате повезаном лицу, накнаде за лиценцу и жиг, консултантске уговоре, трансферне цене, унутаргрупне зајмове или продају удела. Порез који би био јавни приход у земљи делатности претвара се у додатни приватни профит у земљи књижења. OECD процењује да ерозија пореске основице и премештање добити (BEPS) државе коштају 100–240 милијарди долара годишње, односно 4–10% светских прихода од пореза на добит. Извор: OECD — Base Erosion and Profit Shifting Истраживање Тørsløва, Wiera и Zucmana процењује да се око 36% добити мултинационалних компанија премешта у пореске рајеве. The Missing Profits of Nations. То ствара два правна поретка на истом тржишту. За запосленог, занатлију, лекара, адвоката, малу фирму и већину домаћих предузетника место живота, рада, регистрације, опорезивања и одговорности углавном се поклапа. За велики, политички добро повезан капитал та места су распоређена у пет држава.
Формална једнакост остаје у закону; материјална једнакост нестаје у трошку сложености.
II — Власник који не сме бити виђен — игра сенки
Други стуб је раздвајање формалног од стварног власништва. Акције држи једно друштво, њега поседује друго, директор је професионални номиналац, права се врше на основу поверљивог уговора, а крајњи корисник остаје ван јавног регистра. Закон у свакој појединој тачки може бити испоштован, док целина производи непрозирност. У томе постоје најмање три модела: странац улаже сопствени капитал преко офшор структуре; домаће лице износи или прикрива капитал преко страног друштва; или се домаћи капитал и политичка моћ крију иза странца који у јавности наступа као инвеститор. Трећи модел је најосетљивији, јер страно име тада није доказ порекла капитала него могућа маска његовог домаћег извора.
Из саме регистрације зато се не сме изводити, ни кривица ни невиност. Али када постоји крупна несразмера између раније јавно видљиве каријере и капитала, с једне стране, и касније стечених банака, хотела, медија и концесија, с друге, питање извора средстава и стварне контроле није клевета. То је основа кључног питања потиснуте јавне одговорности.
III — Процесна недоступност: право које стиже тек кад живот прође
Трећи стуб је процесна удаљеност. Поверилац не мора изгубити зато што нема право, него зато што не може благовремено пронаћи адресу, уручити тужбу, утврдити надлежност, обезбедити преводе, платити поступак у више јурисдикција, открити имовину и признати пресуду. Трошак и трајање постају средство одбране дужника. Пресуда добијена после осам година против испражњене фирме, није победа права него — архивски документ. Док поступак траје, новац је пренет, непокретност оптерећена, номинални власник промењен, једно друштво угашено а друго основано. Право на суђење није делотворно ако се прво писмено не може уручити, ако се привремена мера не може спровести или ако је стварни контролор правно невидљив. Зато је офшор непрозирност и имплицитно грубо поткрадање поверилаца: дужник унапред купује не само пореску погодност него и процесну предност. Сложеност офшористе коју је сам себи створио претвара у чист трошак онога коме дугује.
Академска заједница је препознала суштину офшоризма, али се он и даље јако опире.
Gabriel Zucman — The Hidden Wealth of Nations: The Scourge of Tax Havens (2015) — Офшор богатство није статистичка маргина него „нестали“ део националних биланса; када се не види имовина најбогатијих, потцењују се и неједнакост и порески губици.Thomas Tørsløv, Ludvig Wier и Gabriel Zucman — The Missing Profits of Nations (2018/2022) — Добит мултинационалних компанија систематски се књижи у пореским рајевима несразмерно радницима и стварној производњи, чиме земље у којима се вредност ствара губе пореску основицу. Nicholas Shaxson — Treasure Islands: Tax Havens and the Men Who Stole the World (2011) — Порески рајеви нису периферија глобалне економије него њена унутрашња инфраструктура; велики центри и њихове зависне територије чине мрежу у којој се богатство одваја од јавне одговорности.Ronen Palan, Richard Murphy и Christian Chavagneux — Tax Havens: How Globalization Really Works (2010) — Појединачне мале јурисдикције делују безначајно, али заједно мењају понашање држава и капитала и представљају структурни део глобализације, а не њен случајни квар.Brooke Harrington — Capital Without Borders: Wealth Managers and the One Percent (2016) — Моћ офшор система не почива само на богатству клијента већ на професији посредника који комбинују трастове, љуштура-компаније и различита права како би имовину заштитили од пореза, поверилаца и других обавеза, остајући на граници слова закона.Annette Alstadsæter, Niels Johannesen и Gabriel Zucman — Who Owns the Wealth in Tax Havens? (2018) Око 8% светског финансијског богатства домаћинстава приближно 10% светског БДП-а држано је у пореским рајевима, а концентрација офшор имовине знатно је већа при самом врху расподеле богатства.Joel Slemrod и John D. Wilson Tax Competition with Parasitic Tax Havens (2009) — Порески рајеви могу бити „паразитски“ јер приходе стичу пружајући услуге које смањују пореске приходе других држава и приморавају их да троше ресурсе на одбрану сопствене основице. Ове књиге и студије не говоре истим језиком и не изједначавају законито пореско планирање с кривичном утајом. Заједничка им је једна мисао: правна могућност бекства није друштвено неутрална кад је стварно доступна онима који могу да купе њену међународну сложеност.
Црна Гора: од производње сопственог офшорстна до увоза офшор власника
Црна Гора је 1996. покушала да се сама позиционира као офшор пословни центар. Пројекат је био законски отворен, али је кратко трајао, без довољне регулаторне и институционалне инфраструктуре. Историјат пројекта „OffShore Montenegro“ — Радио Слободна Европа Када је амбиција да земља постане порески рај напуштена, офшор није нестао. Променио је смер: уместо да се стране структуре региструју у Црној Гори, стране офшор структуре почеле су да се појављују као купци, закупци, концесионари и власници домаће имовине.
То је кључна историјска трансформација. Пројекат из 1996. није успео институционално, али је његова логика преживела у приватизацијама и крупним инвестицијама: власник је удаљен, порекло новца тешко проверљиво, а јавни партнер често прихвата формалну компанију без поузданог одговора ко њоме управља. Не постоји потпун и поуздан јавни збир који би омогућио тврдњу да је одређен проценат свих великих инвестиција у Црној Гори прошао кроз офшор, то је део проблема. Истраживања, ипак, показују понављајући образац у туризму, банкама, медијима, непокретностима и приватизацијама. Одсуство коначног власника није доказ да је сваки посао незаконит, него да држава и јавност немају доказ без кога се законитост, сукоб интереса, порекло капитала не могу озбиљно проверити.
Свети Стефан: Рестиса, Статис и офшор ланци — који се љубе
Случај Светог Стефана је готово лабораторијски егземплар разлике између видљивог инвеститора и непрозирне власничке структуре. Виктор Рестис је у Црну Гору дошао с јавно препознатљивим профилом заиста великог грчког бродовласника и банкара, групом компанија и капиталом који је био видљив изван Црне Горе. Петрос Статис се у раној фази појављује као његов помоћни сарадник и оперативац (ФК АЕК) у црногорским пословима. Документована истраживања наводе да је Рестис у ствари водио комплетно све послове у Црној Гори, повукао се 2013, а Статис остао, проширио позиције у туризму, банкарству, и медијима. Media Observatory Invest in Media, Earn from Tourism Истовремено и оснивач домаћег друштва Adriatic Properties, а у ствари то је била фирма Aidway Investment Limited с Британских Девичанских Острва иза које се потом појављују, нови слојеви правних лица.
Истраживање засновано на регистрима, судским списима и комуникацијама прибављеним у америчком поступку описало је ланац: Adriatic Properties, Aidway Investments, First Balkan Resorts, а касније Blue Essence Holdings, Mekagus Limited и Riverside Enterprise са Сејшела. Истраживање о власничким променама иза Светог Стефана Извештај такође наводи јацну комуникацију из 2013. о стицању 51% структуре која контролише пројекат, а преосталих 49% приписано „Петросу Грку“. Та лица су одбила да одговоре на питања истраживача о коначном власништву. Из доступних извора не може се као утврђена чињеница написати да је извесно Мило Ђукановић стварни власник имовине која се формално везује за Статиса или да Статис представља његовог номиналног власника. Али се може и мора поставити питање: који су проверљиви извори капитала, стварне контроле указале да спољни дечко грчког бродовласника, после његовог повлачења, преузме и задржи толико различитих економских позиција? Одговор не сме бити биографска легенда, морају га чинити уговори, и банкарски токови, регистри стварних власника и извори финансирања. То питање је утолико легитимније што се не односи на приватну радозналост него на државну и културну имовину, дугорочне закупе, банку, медије и послове који зависе од одлука органа јавне власти. Што је већа јавна погодност, то мора бити краћа удаљеност до физичког лица које има праву, стварну корист.
Пандорини папири: траст, расцеп имена и имовине (Common law се не учи на факсу)
Према документима које је МАНС објавио у оквиру глобалног пројекта Pandora Papers, Мило Ђукановић је 2012. успоставио Victoria Trust, а његов син Блажо Capecastel Trust. Структура је обухватала посреднике и правна лица из више јурисдикција. МАНС — документа и шема повезаних друштава Објављени уговори предвиђали су могућност куповине и продаје друштава и непокретности, отварања рачуна, оснивања компанија и кредитних послова. Мило Ђукановић је потврдио да је основао Victoria Trust у периоду кад није обављао државну функцију, али је тврдио да траст није имао пословне трансакције ни банковне рачуне и да га је касније пренео на сина. Радио Слободна Европа — документа и изјашњење. Само оснивање траста или офшор друштва није доказ кривичног дела. Али када структуру успоставља титулар највише политичке моћи, питања и имовине, и контроле, и пријављивања и могућег сукоба интереса постају питања првог реда. Траст није надимак за компанију ни аутоматски доказ скривене имовине, већ правни инструмент који омогућава да једно лице успостави структуру, друго формално држи имовину, треће лице управља, а четврто користи профит. Због те раздвојености карактеристичне за „подељену својину“ јавни регистар мора приказати стварну контролу а не опскурну последњу формалну карику.
Социјални и морални строј: да ли закон производи цинизам или обрнуто —свеједно
Офшор систем не односи само новац. Он разара уверење да закон важи једнако. Грађанин који види да се његов порез наплаћује на извору, док се велики капитал слободно сели између јурисдикција, не стиче поштовање према праву него уверење да је право тарифа: за сиромашније обавеза, за богатије услуга. Такво друштво постепено прихвата најопаснију поделу не на законите и незаконите, него на оне који морају живети у једном правном поретку и оне који могу бирати поредак за сваку појединачну корист. Једни имају адресу, плату, рачун и видљиву имовину. Други имају мрежу. Једни плаћају цену државе; други купују цену бекства од државе. Отворени криминалац барем признаје постојање норме коју крши. Офшоризам је морално опаснији тамо где не крши норму, него је унајмљује. Он правни систем претвара у амбалажу за економски исход који би, када би био постигнут непосредном преваром или одузимањем, сви умели да осуде. Законитост зато не сме окончати расправу, она је тек почетак питања ко је такав закон написао, коме је сложеност доступна и ко плаћа њену цену. Патриотизам се не исцрпљује у плаћању пореза. Али се, уз остало, доказује и тиме: спремношћу да се заједници плати правичан део за институције, безбедност и за инфраструктуру које омогућавају приватни успех. Заставе, химне и велике речи не могу надокнадити порез који је из земље делатности преточен у приватни профит.
Грађевински бејби-бум и прање новца: сумња није доказ, али је обавеза провере
Нагли раст градње у малој економији, нарочито на обали, не доказује сам по себи прање новца. Капитал може потицати из туризма, кредита, дознака, легалне продаје имовине и стварних страних инвестиција. Али грађевина је међународно препознат високоризичан сектор који апсорбује велике готовинске токове, прикрити коначног купца, користити повезана друштва и претворити новац нејасног порекла у формално чисту непокретност. За Црну Гору то значи да се грађевински бум не сме у целини криминализовати али никако прихватити као самодоказ развоја. Нужно је упоредити обим градње с домаћим дохотком, кредитима, с пријављеним страним улагањима, са ценама и с бројем стварно настањених објеката; затим утврдити стварне власнике инвеститора, изворе средстава и везе купаца са политички изложеним лицима. Тамо где економски подаци не објашњавају физички обим капитала, држава има обавезу да постави питање које тржиште само неће поставити.
др Владан С. Бојић: Када арбитрарност замени слободно судијско уверење — одговорност је у бекству
Шта треба променити: слободу предузетништва — не, право на невидљивост — да
Проверен регистар стварних власника а не декларативни упис, већ обавезно укрштање са банкама, с пореским подацима, сс регистрима других држава и документима о контроли.
Услов за јавни новац и за јавну имовину значи: да ниједна концесија, закуп државне имовине, субвенција, јавна набавка или државна помоћ лицу чији коначни власник није утврђен и проверен. Начело економске суштине, порески, други органи морају оцењивати стварну функцију трансакције, а не само њен назив и формалну исправност.Домаћи агент за пријем писмена страно друштво које послује, стиче непокретност или добија концесију у Црној Гори мора имати стално лице овлашћено за доставу/пријем, с правним последицама уредног уручења. Брзе привремене мере, суд мора моћи да привремено блокира домаћу имовину и уделе када постоји ризик да ће прекогранична структура осујетити наплату.
Проширена одговорност контролора када је фирма циљно и намерно испражњена или злоупотребљена ради очитог оштећења поверилаца, пробијање правне личности мора бити стварно доступан, хитан правни лек. Континуиран банкарски мониторинг јесте провера стварног власника и да не сме бити једнократни образац при конкретном отварању рачуна, већ трајно праћење свих промена контроле, ризичних токова и политички изложених лица.
Катастарска транспарентност значи за сваку конкретну непокретност у власништву правног лица да она мора бити — видљив ланац до физичког лица које има коначну корист.
Специјализован порески тим: провера трансферних цена, повезаних лица, међународних зајмова, свих лиценци, свих одлива добити, с приступом међународној размени података.
Европска унија је препрека офшоризму, а не оправдање и изговор
Ове мере нису супротне европској слободи предузетништва. Нови европски AML пакет појачава утврђивање стварног власништва правних лица, трастова и сродних аранжмана. Уредба (ЕУ) 2024/1624 и Директива (ЕУ) 2024/1640 постављају заједнички оквир за спречавање злоупотребе финансијског система: транспарентност стварног власништва.
Европска комисија је у Извештају о Црној Гори за 2025. тражила довршавање усклађивања са правом ЕУ у области спречавања прања новца и јачање надзорних капацитета. Montenegro Report 2025 MONEYVAL је 2024. објавио пету евалуацију, а 2026. констатовао значајна побољшања уз преостале делимично усаглашене препоруке. MONEYVAL — Montenegro. Опасност није да ће европска правила угушити црногорску економију, него је обрнута: да уђе у ЕУ с формално преписаним правилима а старим институционалним навикама. Тада би добила слободан приступ јединственом тржишту, а задржала слабости које омогућавају скривање власништва, и порекла капитала и процесну недоступност.
Уместо да постане европска држава владавине права, могла би постати унутрашња база за послове које Европа покушава да избаци из свог система — нови Делавер или Џерзи, али сада унутар европске границе. Тиме би се заттворио круг даљих питања и свих недоумица.
Закључак: право не сме служити као средство за бекство од демократије
Офшоризам није спор о томе да ли је свака страна компанија криминална. Није. Ни сваки траст није прикривање, ни свако пореско планирање утаја, ни свака инвестиција прање новца. Није. Али управо зато расправа мора бити прецизна: проблем настаје када правна сложеност омогући да се профит одвоји од пореза, власништво од имена, управљање од одговорности и судска заштита од времена у коме још може бити корисна.Мала држава, ограничене администрације и огромне вредности земљишта посебно су изложени том систему. У таквој земљи једна офшор структура није само пореска адреса. Она може бити власник обале, закупац културног добра, поверилац банке, власник медија, партнер владе и противник домаћег повериоца а да јавност и даље не зна физичко лице које има последњу реч и последњу корист. Зато је потребно обрнути терет јавне привилегије: ко тражи право на јавну имовину, концесију, субвенцију, банку или инфраструктурни посао, мора јавности понудити потпун и проверљив ланац власништва, порекло капитала и домаћу процесну доступност. Слобода предузетништва подразумева право на пословање; не подразумева право на невидљивост. Није питање ко формално може основати офшор друштво, може овако, суштинско је питање другачије, ко може од пар стотина долара регистрационог трошка направити машину која добија концесије, кредите, и јавну имовину и заштиту од поверилаца. Ту се завршава бајка о једнакој доступности и креће стварна политика моћи.
О том да ли ћемо живети у европској бајци или окончати у Трећој гробници рећи ће време. О том да од „Плаве гробнице“ постоји много гора „Трећа гробница“ биће речи, ко то зна?
Извори:
European Comission
