Према истраживању компаније “Fortune Business Insights” читаво тржиште АИ технологија завршило је 2022. годину са процењеном вредности од око 428 милијарди долара. Иста истраживачка кућа наводи да би 2023. годину то тржиште могло да заврши са тежином од 515 милијарди долара, а да ће до краја ове деценије, са просечном годишњом стопом раста од 21,6 одсто, његова вредност пребацити 2 трилиона долара.
Гипкост ове технологије, тј. могућност њене примене је скоро апсолутна. Индустрије, неке годинама, а неке тек од скора користе ову технологију, а међу најсликовитијим примерима сектора који убиру плодове вештачке интелигенције су: бизнис и финансије, медији, маркетинг, медицина, уметност, производња…
Употреба АИ у медицини усмерена је углавном на три области: дијагностификовање болести, бригу о пацијентима, оптимизацију клиничких истраживања, али и у контроли квалитета података о пацијентима, процени ризика код пацијената, профилисању истих… За све ово користе се алгоритми засновани на машинском учењу, и они имају могућност да прелиминарну дијагнозу или решење проблема пацијента “избаце” за мање од секунду.
Стога, АИ се у домену здравства успоставља као нова норма. Прилог томе је и чињеница да су предикције болести и анализе пацијената и процеса, далеко прецизнији од појединачних људи или чак конзорцијума лекара.
Аналитичари Центра за истраживање економских политика (ЦЕПР), наводе податак да коришћење АИ технологија у медицини годишње може да уштеди око 5 до 10 одсто трошкова у овом сектору, што му дође између 200 и 360 милијарди долара годишње. Аналитичари Морган Стенлија кажу да ће се до 2024. дуплирати трошење на развој ових технологија, са 5,7 одсто годишњег буџета здравствених институција и компанија, на око 10,5 одсто 2024. године.
Ипак, како за НИН објашњава Марко Топаловић, оснивач једног мед-тецх стартапа у Белгији, који користи АИ за дијагностификовање плућних болести и за праћење пацијената са плућним обољењима ван болнице, идеја која стоји иза употребе АИ у здравству није била надметање доктора и технологије, већ њихова сарадња.
На пример, ове године је објављен рад у којем је учествовало 62 доктора из Белгије, Велике Британије, Холандије, Француске и Италије, који показује да су доктори значајно боље и брже детектовали плућна обољења користећи нашу технологију у односу на оне који нису користили… У још једној студији из Аустрије и Швајцарске показано је да доктори и АИ заједно могу да детектују ретке болести, попут интерстицијске болести плућа, чак 70% ефикасније него без помоћи технологије. Kод оваквих болести то је изузетно битно, јер дијагностика стандардним путевима траје 2 до 3 године, а пацијент има лошу прогнозу за преживљавање,објашњава Топаловић.
Топаловић, одговарајући на питање где у будућности још види АИ технологије у медицини истиче да поред дијагностичке подршке и медицинског сликања, АИ ће се појавити и у домену персонализације планова лечења, откривања и развоја лекова, као и даљи развој робота за операције.
Извор: Никола Војновић/nin.rs
