Византијски хроничари Кекавмен и Скилица су најважнији историјски извори за историју династије Војислављевића. Када читамо њихове извјештаје о чувеном походу византијске војске (казненој експедицији) 1042.г., на земљу Стефана Војислава (родоначелника Војислављевића) који се бјеше одметнуо од централне власти Цариграда, наићи ћемо на различита именовања ове територије. Негдје се она именује као ”Дукља”, негдје као ”земља Срба” а понегдје као ”земља Трибала”. Међутим, када је у питању народ који живи у земљи Стефана Војислава и чији је Војислав вођа, ови историчари су јасни.
Скилица наводи како су византијски војници ”од Срба намјерно пуштени да уђу” (”Византијски извори”III, 160) и да су ”Срби заузели тјеснаце и стрмине на путу” (Исто, 161). Наизмјенично помињање „Срба“ и ”Трибала”, односно топонима ”земља Срба” и ”земља Трибала” византолози тумаче као синониме, од којих су Трибали и Трибалија, само старији, архаични називи које византијски писци користе из стилских разлога, док се израз ”земља Срба” користи да би описао који народ живи на тој територији (Ј. Фелуга; П. Стивенсон; Ж.К. Шене и други…).
Када Скилица први пут помиње Стефана Војислава, приликом бродолома византијске лађе и његовог присвајања блага из те лађе, рећи ће дословно како ”злато приграби Стефан Војислав, архонт Срба” (”Византијски извори”III, 157). Други хроничар из Византије, Кекавмен, без чијих списа је незамислива историја Војислављевића, рећи ће за Стефана Војислава на једном мјесту ”Војислав Дукљанин” (”Византијски извори”III, 212), а на другом ”Травуњанин Србин” (Исто, 210). Ово се једино може протумачити као Стефанова припадност српском племену=етносу, а одреднице ”Травуњанин” и ”Дукљанин” као земље поријекла и владавине. Данашњим језиком речено: Србин поријеклом из области Травуније (данашња Херцеговина) који господари Дукљом (данашња Црна Гора). Ово има основа у историјској чињеници да је Војисављев отац Драгомир владао Травунијом, и да је то, највјероватније земља његовог поријекла (рођења).
Оливер Јанковић
