Црна Гора има више од 31 хиљаде незапослених. Готово 20 хиљада од њих су – мушкарци. Тај податак, који произилази из Анкете о радној снази Монстата, која открива да мушкарци чине скоро двије трећине свих незапослених, иако њихов удио међу запосленима износи тек нешто више од половине. Разлози за овакав однос леже у структури економије и дугогодишњем тренду одласка на рад у иностранство.
Црногорско тржиште рада на први поглед дјелује релативно стабилно: запослено је 285,3 хиљаде људи, док стопа незапослености износи 10,1 одсто. Међутим, детаљнија анализа структуре незапослености открива податак који снажно одудара од уобичајених представа о тржишту рада – од укупно 31,9 хиљада незапослених, чак 62,4 одсто чине мушкарци, односно двије трећине.
Другим ријечима, скоро двије трећине свих особа без посла у Црној Гори су мушкарци, док жене чине 37,6 одсто незапослених. Како показује анализа Портала Банкар заснована на подацима МОНСТАТ-а, управо се у овој категорији налази најизраженији родни дисбаланс на комплетном тржишту рада.
Овакав однос посебно долази до изражаја када се упореди са структуром активног и запосленог становништва. Укупно активно становништво у Црној Гори броји 317,2 хиљаде људи, при чему мушкарци чине 53,8 одсто, а жене 46,2 одсто. Међу запосленима, разлика је још мања: од укупно 285,3 хиљаде запослених, 52,8 одсто су мушкарци, а 47,2 одсто жене. Управо зато податак да мушкарци чине чак 62,4 одсто незапослених још снажније долази до изражаја.
Другим ријечима, иако мушкарци имају тек благу већину међу активнима и запосленима, њихов удио у незапослености је несразмјерно већи, што показује да се кључни родни проблем црногорског тржишта рада не налази у запошљавању, већ у губитку посла, задржавању у незапослености или потенцијалном раду изван граница Црне Горе.
Проблем додатно продубљује структура незапослености према дужини тражења посла. Према подацима Анкете о радној снази, чак 47,0 одсто незапослених, односно 15,0 хиљада људи, посао тражи двије године и дуже. Још 23,2 одсто посао тражи између једне и двије године, док само 29,8 одсто незапослених спада у краткорочну незапосленост (краће од 12 мјесеци). То значи да је готово половина незапослености у Црној Гори дуготрајна, што овом проблему даје изражену структурну димензију.
Зашто мушкарци доминирају у незапослености?
Како показује анализа Портала Банкар, овакав несразмјер у структури незапослених није случајан, већ је у великој мјери повезан са структуром црногорске економије. Мушка радна снага је знатно заступљенија у секторима попут грађевинарства, индустрије и појединих сезонских дјелатности, који су по својој природи осјетљивији на економске циклусе, инвестиционе застоје и сезонске осцилације. Управо су то сектори у којима долази до бржих и чешћих губитака радних мјеста када се привредна активност успори.
С друге стране, структура запослености показује да чак 76,5 одсто запослених ради у услужним дјелатностима, које су у просјеку стабилније и у којима је веће учешће жена. У индустрији и грађевинарству ради 19,1 одсто запослених, док је у пољопривреди ангажовано 4,4 одсто радне снаге. То значи да су мушкарци чешће концентрисани у сегментима тржишта рада гдје је запослење нестабилније и подложније прекидима.
Додатни фактор који може утицати на структуру незапослености, посебно код мушке популације, јесу привремени одласци на рад у иностранство и радна миграција. Црна Гора већ годинама биљежи снажан одлазак радно способног становништва, нарочито мушкараца, према иностраним тржиштима рада. Ова кретања нијесу директно обухваћена Анкетом о радној снази, али могу утицати на искривљавање слике домаће понуде и потражње за радом, као и на структуру оних који остају у евиденцији активних тражилаца посла.
Другим ријечима, дио мушке радне снаге који успије да се запосли у иностранству “нестаје” из домаће статистике, док у евиденцији остаје структура радника који теже проналазе посао, што додатно појачава удио мушкараца у домаћој незапослености.
Додатни фактор је и структура становништва ван радне снаге. Од укупно 192,5 хиљада лица ван радне снаге, 58,0 одсто су жене, а 42,0 одсто мушкарци. То значи да се значајан дио женског становништва уопште не појављује у статистици незапослених, већ остаје изван тржишта рада, док мушкарци, у случају губитка посла, у много већој мјери прелазе директно у категорију незапослених.
Такође, висок удио дуготрајне незапослености сугерише да се дио мушке радне снаге, посебно из традиционалних и физички захтјевнијих занимања, теже прилагођава промјенама у структури економије, која се све више ослања на услуге и другачије профиле знања.
Извор: Банкар.ме
