Пише: Редакција
Све мање бројна и све слабије, од грађана Црне Горе, подржана ДПС-СД-ХГИ парламентарна опозиција, јуче се обрушила на предсједника Скупштине Андрију Мандића што је заказао сједницу парламента на Видовдан, како би баш на тај Свети дан ова институција изгласала резолуцију о Јасеновцу. Наратив опозиције је био такав као да је Видовдан – датум кад се не би смјело гласати у Скупштини. Не би смјело гласати ништа, а камоли нешто што се тиче Срба.
Мандић је у уводним излагањима доста аргументовано објаснио да начином заказивања сједнице није прекршио ни Пословник а ни досадашњу праксу председавања скупштином. Тиме је оголио основни мотив опозиционог бунта, а то је анимозитет према Видовдану.
Тако постаје јасно да није проблем што је парламент сазван на Видовдан (као датум потпуно равноправан са било којим другим датумом у календару), него је проблем: зашто се црногорска скупштина не би могла/смјела заказати на Видовдан?
Видовдан је био нарочито поштован датум у законодавству и просвети Црне Горе у њеној монархији од прије 1918.г., па се јучерашње понашање опозиције тешко може ставити у оквире разума, логике или права.
Током ове скупштинске расправе ДПС-овска коалиција се истакла нарочитим коментарима као што су:
1. Адријан Вуксановић из ХГИ који сједи као сарадник у Влади Републике Хрватске, а истовремено је посланик у Скупштини ЦГ, оптужује неког да је сарадник или у дослуху са Владом Републике Србије.
2. Иван Вуковић из ДПС, неће да каже да се у Јасеновцу десио геноцид над Србима, јер (пазите добро ово сад) је појам „геноцида“ политички – правно формулисан тек 1948.г !!!
3. Из парламентарне опозиције су проблематизовали и мотиве за доношење Резолуције о Јасеновцу, процјењујући да су они више везани за останак у фотељама владајуће коалиције, а не за сензибилитет према историјским трагедијама. Интересантно, то нијесу примијетили када је ријеч о резолуцији УН о Сребреници, за коју читав умни свијет види и зна (а они упорно неће да виде) да представља „покривалицу“ за очи муслиманском свијету који ових дана гине у Гази, а моћници Запада неће да осуде а камоли да зауставе тај злочин. Дакле, у једном случају видимо политикантство и „задње намјере“ а у другом их, наводно, никако нема.
