У Јавној установи (ЈУ) „Захумље“ одржана промоција репринт издања „Земљопис Kраљевине Црне Горе“ и књиге „Црногорско питање“ (извори истине/зборник докумената), коју су приредили проф. др Будимир Алексић и др Владимир Јовићевић.
Уџбеник „Земљопис Kраљевине Црне Горе“ намијењен је ученицима ИИИ разреда основних школа, приредили су га Ђуро Поповић и Јован Рогановић, а штампан је на Цетињу, у краљевској државној штампарији 1911. године. Аутори ове књиге, казао је, историчар мр Илија Бајовић, уредник програма у Ју „Захумље“, осим описа нахија, дају слику црногорске прошлости, ријечима: сви људи који живе у нашој домовини, а има их око 300 хиљада, су Срби, већином православне вјере, има их мало римокатоличке и мухамеданске“.
Фототипско издање, репринт „Земљописа Kраљевине Црне Горе“ издао је Институт за српску културу из Никшића, који је, претходних дана, оптужен да овим жели да едукује грађане и врши пропаганду, као да није у питању званичан документ или уџбеник који је био у употреби у Kњажевини, Kраљевини Црној Гори, навео је Марко Kовачевић, предсједник Општине Никшић. Слично, али са другачијим намјерама, урадила је национална библиотека „Ђурађ Црнојевић“, издајући 2012. године фототипско издање Закона о народним школама, гђе се исто може прочитати, као у Земљопису Kраљевине Црне Горе.
За Радомира Уљаревића, издавача, ова промоција представља омаж једном од приређивача књиге „Црногорско питање“, покојном Владимиру Јовићевићу. По његовим ријечима, поменуто ђело смета онима који стоје иза пројекта промјене идентитета и прекрајања чињеница у Црној Гори.
Проф. др Мирослав Додеровић је изнио своја запажања о промовисаним књигама, уџбенику „Земљопис Kраљевине Црне Горе, чијим наставком се, како је оцијенио, на неки начин, може сматрати зборник докумената „Црногорско питање“, који су аутори приредили 2003. године.
Алексић је изразио наду да ће се у освјетљавање историјске истине која је, по његовом мишљењу, 20 година заташкавана са државног врха у Црној Гори, укључити и држава преко школских програма, научног стваралаштва, културних установа и медија, и да ће те институције радити оно што им је посао – чување историјског памћења, чиме држава задржава свој континуитет.
Сенка Чоловић Шумић
фото/видео:РТНK
