Ових дана се од лава не може побјећи. Лав је свуда, али не лове као лове ис ин тхе аир, као љубав, већ лав као животиња, онај са грба нашега препоноснога. Стигао некако, без пасоша, али видио је гђе је додигао па утекао. Разумимо га.
Него, има једна квака код нас, наша Квака22. Кад је рефлектор уперен у једну тему, окрените се да видите има ли што још. Ако има још један рефлектор, онда гледајте даље, јер сигурно да има још нешто боље, нешто сија у мраку само од себе. Чини се да је овога пута Цетиње свима промакло, јер се остале теме намећу као горуће, нова Влада и лав учинили су да се са Цетиња склони рефлектор.

Цетиње је данас права слика Црне Горе. Све што буде слиједило биће по том моделу. Не воле се, а заједно мора се. Квака је што изгледа да на Цетињу још по неко држи ријеч, па кад каже да неће, онда стварно неће. Јер, у мањој средини превртљивост увијек јаче ођекне. Кад се нешто прода, сви знају колико је коштало. Не може се ништа скрити је је све сувише локално. Кад неко рикне сви ту рику чују.
Повуци, потегни, то би била дефиниција договарања на Цетињу. Тамо изгледа тас на ваги не функционише. За сад нема Драга, а нема ни Дарка. ДПС јавно нуди позиције, СДП јавно одбија, чека се последњи час, а игра се као покер, ни екипа која држи карте није сигурна да ли до краја блефира.
Тако долазимо до суштине данашње политике. Све је коцкање. Све је у игри: фотеље, част и плате. Као шибицарење, три су кутијице, а кликер је само испод једне. Неко се превари, неко вара. Да би постојао побједник, треба да постоје и они који су изгубили. За сад су сви убијеђени да су мајстори и да се без њих ништа не може. Илузија незамјенљивости.
У шаху би то била пат позиција. Али ово није шах, јер шах је једна дивна и господска игра у којој се игра мозгом, а у нашој полицити вуку се потези са идејом коначне обмане. Можда је и срећа што од силних афера и прекомпозиција нема простора у медијима за “Цетињске преваге”, јер ко зна што би све испливало на виђело да су главни актери добили простора да кажу баш све што мисле или да им излети оно што стварно мисле.

Нетактичност доносиоца одлука на Цетињу виђела се у предизборним сучељавањима на РТЦГ, јер, ако је то екипа од којих неко мора да преузме кормило Цетиња, не пише се добро пријестоници. Све је на ивици епске фантастике, заклињања, бусања у прса, а све наравно филовано оптужбама на рачун оног другог. Нема блокова, нема чак ни најаве коалирања, сви као рогови у врећи.
Ако не успију да се на Цетињу договоре, илузорно би било организовати нове изборе. Најбоље би било приредити јавно извлачење партије која ће да води даље Цетиње. Да се уштеди, јер избори коштају. На тргу лијепо организовати извлачење, може да послужи капа краља Николе, метну се у њу куглице са именима партија, па да видимо ко има више среће. Извлачење да се пресоси на РТЦГ, а куглицу и име свечано да извуче прва дама, Лидија Ђукановић, док је још Мило предсједник.
Вјерујем да би многи пристали на то. Гледало би се сигурно, можда би и регионалне телевизије платиле права на пренос. Да и Цетиње нешто заради, а не само да губи.
Ђуро Радосавовић
Извор: Вијести
