Синоћ је, у организацији Народне библиотеке „Радосав Љумовић” у Подгоричкој књижари у Улици слободе, организована књижевна трибина у част аргентинских књижевника Алберта Мангела и Хорхеа Луиса Борхеса. О теми „Mythos, hronos i topos” говорили су професори књижевности Стефан Синановић, Маја Симовић и Милорад Дурутовић.
Подсјећањем на одређене биографске елементе Стефан Синановић је истакао значај лектире и насљеђа у Борхесовом животу. Истовремено се осврнуо и на значај читања не само у контексту Борхесове прозе него и у смислу позиције читалаца у савременој књижевности: „Борхес је говорио како је читање чин чистији и духовнији од писања, јер је лишен сваке сујете, јер долази накнадно” – казао је Синановић уз концизну анализу неколико Борхесових парабола. Говорећи о појединостима из Борхесовог опуса, Маја Симовић је – на трагу Кишове тезе да се приповједачка умјетност дијели на вријеме прије и након Борхеса – а на примјеру приповијетке „Алеф”, минуциозно и аналитично проникла у одређене аспекте сложене поетике аргентинског писца. Она се такође осврнула на однос Борхеса и читалаца, и његов манир да, прије Јауса и теорије рецепције, рачуна на публику и ангажман реципијента при читалачком искуству. Милорад Дурутовић је, говорећи о Мангелу, истакао да овај заузима специфичну позицију у богатом борхесовском насљеђу почевши од младалачког искуства и првих сусрета са Борхесом коме је био лични читалац. Ови сусрети су се одразили и на Мангелову поетику што се проказало и у његовој литератури – нарочито у славним насловима „Библиотека ноћу” или „Историја читања”. Те књиге нису само пригодан омаж литерарном оцу Алберта Мангела већ и теоријска разрада Борхесових поетичких начела, казао је Дурутовић.
Заинтересована публика је на крају предавања постављала питања учесницима програма чиме су се отвориле још неке инспиративне перспективе у односу на Борхеса и Мангела.
Извор: НБ „Радосав Љумовић” (Фејсбук страница)
