Пише: Оливер Јанковић
Нека ми читаоци Журнала дозволе, у част невјероватних српских ватерполиста, да дам један приказ успјеха свих ватерполо репрезентација на планети, током 21. вијека, који се ево пребацио у своју (ватерполо језиком речено) другу четвртину.
Овај трофејни српски спорт на свјетском нивоу има неколико такмичења, од којих су најпрестижнији: 1) Свјетски ФИНА куп (одржава се сваке четврте године) 2) Свјетска лига (сваке године до 2020. од тада само једном до данас) 3) Европско првенство (сваке друге године) 4) Свјетско првенство (сваке друге године) и највеће такмичење 5) Олимпијске игре (сваке четврте године).
Када је у питању ФИНА куп, то је такмичење покренуто 1979.године, а највише златних медаља има Србија – 5! слиједи Мађарска са 4, Русија са 3 итд… У овом 21. вијеку, Свјетски куп је игран 6 пута, а Србија га је освојила 3 пута, док су га Русија, Шпанија и Мађарска освојиле по једном.
Свјетска лига, као планетарно ватерполо такмичење играла се само у овом вијеку, почевши од 2002. па до данас. Србија је била најбоља 12 пута (!) а све остале репрезентације свијета („остатак свијета“) укупно 8 пута!
Европско првенство у ватерполу датира још између два свјетска рата и оно спада, уз Олимпијске игре, у најстарије такмичење овог спорта. У том смислу, најтрофејнији на европским првенствима су Мађари са 13 злата од укупно 27 медаља, а одмах иза њих је Србија са 9 злата од укупно 23 медаље. Остали су далеко иза. Међутим, у 21. вијеку, Србија је 8 пута освајала титулу европских шампиона, док све остале европске земље имају скупа 5 златних медаља на првенствима Европе.
На првенствима свијета, од првог играног у Београду 1973 (када су славили Мађари) па до прошлогодишњег у Сингапуру (када су најбољи били Шпанци), опет Србија има највише свјетских титула (5)! Иза ње су Мађари, Италијани и Шпанци са по 4, и Хрватска са три… Током 21. вијека, Србија има три титуле свјетских шампиона, и два изгубљена свјетска финала (односно освојене сребрне медаље). Исти такав учинак има и Шпанија, с тим што Шпанци имају и три свјетске бронзе а Србија „само“ двије. Мађари имају три свјетска злата и 4 сребра током 21. вијека… остале земље попут Хрватске, Италије, Грчке и ЦГ су далеко иза по том основу.
Међутим, ако је биланс на првенствима свијета у 21. вијеку изједначен између ове три земље, на олимпијским такмичењима од Атине 2004 до Париза 2024, највише злата има Србија – три! Уз то још и једно сребро и двије бронзе. Другим ријечима у овом вијеку није било Олимпијских игара а да Србија на њима није узела бар једну медаљу. Ни по том критеријуму, ни по броју олимпијских злата у овом вијеку, ни једна друга земља није равна Србији. Најближи су јој Мађари са 2 олимпијска злата и једном бронзом. Али, шта је то за наше делфине?
Напомена: Највећи дио овог златног биланса Србије у 21.вијеку, тиче се њених наступа као независне државе (од 2006.г), али о сви претходни успјеси заједничке државе са ЦГ, па и они СФРЈ, „броје се“ као успјеси Србије и ни по ком основу не улазе у биланс оних земаља које су изашле из државне заједнице. То је логика и пракса међународног права и свјетских и европских спортских организација, па смо и ми тако овдје именовали ствари.
