Пише: Оливер Јанковић
Аргентина је фудбалски деструктивна на мундијалима на којима брани титулу. И оне давне 1982 њихова игра се распала, а дебитант Марадона изашао са првенства са црвеним картоном. Потом, 1990 (највише налик управо овом што смо овог љета гледали) они су чак стигли до финала, и тамо били надиграни од Њемаца, а бранили се до пред сами крај и завршили са два црвена картона. И ево их сада 2026, у истом таквом издању. Подигли су се против З. Острва и Египта, били бољи од двије озбиљне екипе, Швајцарске и Енглеске, али је истовремено било јасно да нијесу најбоља екипа на овом такмичењу. И шта смо добили? Финале без шута на противнички гол, и наравно – два црвена картона. (Енцо Ф. у току игре, а Паредес послије одсвираног краја).
С тим у вези, за ову свечану прилику (еј, крај Мундијала 2026!) треба подвући да је у финалу, поред екстра мега Шпаније, побједила је фудбалска правда. Европски првак је потврдио своју доминацију, и по други пут Шпанци су везали двије титуле европских и свјетских првака. Против кога су Шпанци показали ту своју надмоћ? Па управо против финалиста прошлог Мундијала Француске и Аргентине. И то тако што су убједљиво надиграли и једне и друге, без примљеног гола. Уз пут, у директном окршају су надиграли Португалце, на папиру и по именима, фаворите за титулу. Изашли су на крај са страхом од авети финала, да се неким стицајем околности не деси неких 0:0 и пенали на страни Аргентине, упркос очигледној шпанској надмоћи.
Правда је потврђена и због тога што је титулу узела екипа са само једним примљеним голом (најбоља одбрана и најбољи голман), али и екипа која нема „играча око кога се све врти“. Нема Месија, МБапеа, Роналда и сл… али има пуно играча равних њима, и сви они чине да се „све врти око цијелог тима“. Њихов најбољи стријелац и њихов најбољи играч (Ојарзабал и Родри) тако су лако замењиви и умјесто њих улазе други, једнако важни, који одлуче утакмицу. То је управо показало финале. Једно тешко и играчки ружно финале, али финале које ће се памтити управо по томе што је фудбал побједио калкулације, дефанзиву и грубости анти фудбала. Месија су у заслужену пензију, заслужено послали управо Шпанци, несумњиво најбоља екипа свијета у ових неколико година. Играли су најбоље, чак и од Шакире која је наступила у истој тој финалној утакмици, у америчкој верзији паузе на полувремену.
