Пише: Оливер Јанковић
„Лоше вести, а и проблеми за Новака“; „Прети му стрмоглав пад“; „Катастрофа за Ђоковића“; „Какав суноврат“…. само су неки од наслова медија под Вучићевом контролом, након вијести да је Ђоковић одлучио да прескочи турнир у Мајамију. За неупућене, а таквих је увјек „довољно“ рекло би се да је том одлуком српски ас, у најмању руку, упропастио своју каријеру, унизио све до сада постигнуто и остао без икакве шансе да се даље такмичи! Ови, који су смислили те наслове, разни Вучи(ћеви)ћи, гарантовано сањају да се баш тако све и деси, и да Новак Ђоковић буде јавно понижен и поражен.
То се наравно не може десити у очима никог нормалног, све да Новак моментално окачи рекет о клин, или да изгуби сваки наредни дуел, јер је акумулирао толико успјеха на свој лични конто и на радост свих нас, да се то не може потрошити. Ови који овако пишу о њему, они желе да га политички „казне“ за његову отворену подршку студентима, па пошто немају другу начин, нити су му до кољена, почињу да измишљају…
Ђоковић, одустајањем од Мајамија, губи око 600 бодова на АТП листи (јер је прошле године играо финале тамо) и неће више бити трећи, него – чудна ми чуда – четврти или пети. И то може трајати пола мјесеца, пошто слиједи низ турнира у Европи, на шљаци, гдје прошле године није освојио ама баш ништа (негдје испао у првом колу, а негдје није ни играо), па ако се само појави у Монаку, Мадриду или Риму, освојиће довољно бодова да остане међу првих пет или чак да се врати на то фамозно треће мјесто (које суштински не занима ни њега ни нас). Јер, само ове 2026 године Ђоковић је помјерио љествицу свог успјеха и у Мелбурну и у Индијан Велсу (једина два турнира гдје је учествовао) у односу на неколико прошлих сезона на тим турнирима. А сви знамо да он и даље игра не да би био 3. 4. или 5. на АТП листи, нити да се врати на њен врх (ту је поставио рекорде који се никад неће помјерити) него да освоји неки нови турнир, а посебно да покуша да дође до 25. ГС титуле. И ово посљедње му јако добро иде: од пет задњих ГС турнира који су уопште одиграни, Србин има 4 полуфинала и једно финале (и по један скалп Алкараза и Синера на њима: на овогодишњем и прошлогодишњем Мелбурну).
Тако да „суноврат“, „катастрофа“ и „стрмоглав пад“ могу само да се припишу моралном и душевном стању онима који измишљају овакве наслове.
