Пише: Оливер Јанковић
Како је изненада у 26. години, због ријетке болести напустио југословенски фудбал, тако је, још изненадније у својој 66. години окончао овај живот, легендарни играч сплитског Хајдука и репрезентативац Југославије Иван Гудељ. У септембру 1960 рођен, у септембру 1986 му констатована болест, у септембру 2026. се упокојио.
Ових дана ће се пуно писати о његовим такмичарским постигнућима, и имамо реалну опасност од понављања једног те истог, импресивног скора. Зато ћемо овдје, за читаоце Журнала, издвојити неке занимљивости:
Иван Гудељ је са својих 18 година постигао свој први гол за Хајдук, а у наредних преко 350 утакмица дао је још 92 гола, иако је играо на позицији одбране и задњег везног играча. Са 19 година је био актер чувеног двомеча са Хамбургером у четвртфиналу Купа шампиона, и један од најбољих играча у бијелом дресу, у утакмицама гдје се првак Њемачке извукао због „гола више“ у гостима. А у његове незаборавне клупске партије спадају Хајдукове побједе против Валенсије и Дњепропетровска у Сплиту, у тадашњем Куп УЕФА такмичењу. Гудељ је буквално сам донио побједе Сплићанима против Шпанаца 4:1, и совјетског тима 2:0. Овај дефанзивац је постигао гол у спектакуларном двомечу са Тотенхемом, у полуфиналу Купа УЕФА 1984, када је Хајдук славио на Пољуду са 2:1, а елиминисан је опет због „гола у гостима“ и побједе Тотенхема са 1:0 у Лондону.
Биљежи се да је одиграо 33 меча за репрезентацију Југославије, и да је постигао три гола. Два памтим: гол главом против Шпанаца на центаршут Пижона у утакмици Мундијала 1982, баш у Шпанији, и опет гол главом у Зеници, против Луксембурга, у квалификацијама за Мундијал 1986. Неко ће рећи „чудна ми чуда, дати гол Луксембургу, и то код куће“? То ће рећи свако ко није гледао поменуту утакмицу. Била је то једна од оних „већ добијених“ утакмица, у којој „плаве“ никако није ишло против аутсајдера. Баждаревић, Слишковић, браћа Вујовић, Ђуровски, Предраг Пашић, Шестић… нико од тих фудбалских мајстора није успијевао да нађе пут до гола противника на Билином Пољу, који се бранио са свих 11 играча. Меч је ријешен офанзивним скоком Ивана Гудеља, и ударцем главом који је југословенски фудбал спасао од бруке.
Ето то је био Иван Гудељ. Могло је екипи и да иде и да не иде, али он се једнако борио и налазио начина да ријеши и оно наизглед нерјешиво. На поменутом Мундијалу у Шпанији уврштен је у идеалних 11 играча првенства, а на Европском првенству 1984 је био капитен Југославије. Идеал спортисте, парадигма скромности и лијепог васпитања, борац који се никада не предаје, заслужио је наше сјећање и почасти.
